Како је Казахстан постао део СССР-а? (ФОТО)

• Пратите наше садржаје преко иновационог сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Русија је у казашке степе дошла почетком 18. века. Први су под власт руских владара 30-их година 18. века добровољно прешли казашки родови такозваног Млађег и Средњег жуза (племенског савеза), који су од њих тражили заштиту од ратоборних Џунгара. За Старији жуз морали су да ратују са Кокандским канатом, али и оно је у другој половини 19. века присаједињено империји, у чијем саставу се налазило све до њеног пада 1917. године.

Првих година совјетске власти територије које су насељавали Казаси подвргунуте су општем национално-територијалном разграничавању: називи, границе и престонице њихових националних области стално су се мењале. Током девет година од 1920. до 1929. године Казаси су променили три престонице: Оренбург, Кзил-Орда (Кизилорда) и Алма-Ата. Административна и територијална стабилност завладали су тек 1939. године, када је Казашка Аутономна Совјетска Социјалистичка Република одвојена од Совјетске Русије и претворена у савезну републику у саставу СССР-а. 

Политика колективизације (спајања појединачних сеоских имања у колективне фарме), спровођена крајем 20-их, која је игнорисала специфичности уређења живота Казаха, заједно са приморавањем номада да пређу на седелачки начин живота и са сушом која је завладала довели су до тога да 1931-1932. године Казахстан доживи најстрашнију глад у својој историји. Према различитим проценама, умрло је од милион до милион и по људи, а још око 200 хиљада прешло је у суседни Иран, Кину и Авганистан.

Кампања борбе против неписмености коју је спроводила совјетска власт широм земље имала је посебан значај за Казахстан. У тренутку распада Руске Империје ниво писмености становништва био је око пет процената, а до 1939. године прелазио је 70 посто. Уочи Другог светског рата у двадесет високих и преко стотину средњих школских установа Казашке ССР школовало се четрдесет хиљада студената и ђака.

Огроман, али слабо насељени Казахстан је 30-их и 40-их година био главна дестинација за народе које је власт депортовала: Пољаке и Украјинце из Западне Украјине, Кинезе и Кореанце са Сахалина и из Приморског краја, Немце са територије Поволожја и многе друге. Рехабилитација и повратак прогнаника кућама почео је тек после Стаљинове смрти 1953. године.

Истовремено је Казашка ССР постајала највећи индустријски центар Совјетског Савеза: интензивно се развијала тешка и лака индустрија, градиле су се фабрике, експлоатисала налазишта руда. Карагандски басен угља био је највећи у земљи после Донбаса и Кузбаса. Због недостатка људских ресурса у Казашку ССР на рад су долазиле стотине хиљаде радника из целе земље.

У време Другог светског рата Казахстан је био поуздана позадина СССР-а. Из западних региона земље овамо је екавуисано око 150 предузећа, а још неколико стотина је саграђено од нуле. У условима немачке окупације најважнијих сировинских рејона Совјетског Савеза Казашка ССР је неколико пута увећала производњу обојених метала, електричне енергије и течног горива. Преко милион Казаха учествовало је у биткама против непријатеља, прошавши пут од одбране пограничне Брестовске тврђаве до заузимања Берлина.

У послератном периоду Казашка ССР наставила је да се развија као најважнији економски центар СССР-а: покренута је масовна кампања обраде необрађених површина, основано је неколико десетина градова, саграђена су нова предузећа. Пусте казашке степе биле су идеалан полигон за испитивања прве совјетске атомске бомбе 1949. године. Карактеристични рељеф Републике био је добар за подизање првог космодрама на свету „Бајконура“ 1957. године, који функционише до данас.

Руководство Казашке ССР пажљиво је пратило процес распада Совјетског Савеза који је започео крајем 80-их. Тесна повезаност економије републике са економијом Совјетске Русије, као и чињеница да је њено изворно казашко становништво по броју значајно заостајало за неказашким становништвом (само 6,5 милиона у односу на 16 милиона 1989. године) утицали су на то да оно поступа веома опрезно. Казахстан је тако последњи напустио СССР, прогласивши независност  16. децембра 1991. године.