Ко је био Џорџ Ковал, једини совјетски агент који је легално ушао у амерички нуклеарни објекат?

AP; Јавно власништво; Росатом
Џорџ „Делмар“ Ковал је совјетским научницима открио многе тајне о америчком нуклеарном пројекту.

Америчка војска је учинила све да своја постројења за развој нуклеарне бомбе задржи у тајности. На пример, генерал-поручник Лезли Гровс, војни руководилац пројекта, направио је такозвану „мртву зону“ у затвореном граду Оак Риџ. Запослени су ту имали приступ само неким деловима тајног центра за обогаћени уранијум и полонијум, а људима из различитих одељења није чак било дозвољено да међусобно разговарају.

Центар за обогаћени уранијум у Оак Риџу

Без трунке сумње

Међутим, ограничења у центру Оак Риџ нису се односила на операторе рендгенским зрацима, међу којима је био и Џорџ Ковал, војној команди познат само као амерички патриота. Рођен 1913. године у Ајови у породици јеврејских имиграната, Ковал је пре Другог светског рата радио у компанији за електричну енергију „Рејвен“. 1943. је мобилисан. Комисија је запазила да није завршио инжењерске студије на Универзитету Ајова и тражила од њега да похађа курс за коришћење рендгенских зрака на Градском колеџу у Њујорку. Био је један од најбољих студената на овом курсу и тако је упућен у Оак Риџ.

Џорџ Ковал (четврти слева у горњем реду) са колегама студентима на Градском колеџу у Њујорку

У постројењу Оак Риџ Ковал је са великом приљежношћу проверавао дозу радијације на радницима. Прегледао је опрему и разговарао са свима који су хтели да причају. За разлику од челних људи пројекта, који су увек били под присмотром, Ковал није никада био под сумњом да има скривене мотиве. 1945. године пребачен је у лабораторију у Дејтону у Охају. До краја рата Ковал је био толико уважен да је команда планирала да га пошаље у Јапан да истражује последице експлозија у Хирошими и Нагасакију. На крају му је понуђен други посао и није отишао у Јапан. Уместо тога је напустио посао и 1948. отишао из САД како би, тврдио је, учествовао у изградњи електрана у Европи.

Лаборатортија Дејтон

Неоткривени агент

Прва совјетска атомска бомба тестирана је 1949. године. Након тога америчке обавештајне службе постале су сумњичаве и почеле истрагу о томе да ли је у америчком пројекту нуклеарне бомбе било совјетских шпијуна. Ковал се нашао у средишту истраге и сви који су га можда познавали су саслушани. Истражитељи су на крају схватили да је он био агент ГРУ (Главне обавештајне управе у СССР-у). Чак су пронашли совјетски часопис са фотографијом породице Ковал и на њој препознали Џорџа. Све то је било сасвим неочекивано. Стјуард Д. Блум, Ковалов колега са студија, једном се присећао: „Није имао руски акцент. Говорио је течно енглески, амерички енглески. Његове квалификације су биле беспрекорне.“

„Печурка“ после експлозије РДС-1, прве совјетске нуклеарне бомбе, 1949.

Америка је одлучила да ово откриће задржи у тајности. Истраживач и писац Роберт С. Норис објаснио је да би „за америчку власт било веома поражавајуће ако би се то открило“. То је заиста био случај, јер је Ковалов посао у центру Оак Риџ био за њега као агента прави добитак. Совјетска обавештајна служба је била упозната са развојем нуклеарне бомбе у лабораторији у Лос Аламосу,  али није ништа знала о раду који се одвијао у Оак Риџу!

У постројењу у Оак Риџу

До тада је већ било прекасно да се Ковал ухапси. Совјетски тајни агент под кодним именом Клајд који је сарађивао са Ковалом уочио је невероватну прилику која се овоме пружила кад му је понуђено да настави да ради у америчкој нуклеарној индустрији после рата. Ковал је, међутим, осетио да се ситуација компликује, јер се у САД и Канади већ одвијао низ совјетских шпијунских операција. Убедио је Клајда да треба да се врати у СССР.

Како су обавештајне информације помогле физичарима 

Ковал је заиста имао посебно место као совјетски тајни агент. Његово познавање хемије омогућавало му је да разуме како су све ове непознате нове технологије функционисале, док је агент у њему увек држао на оку постројење тражећи било шта што би могло да буде од користи за совјетски нуклеарни пројекат. Стјуард Д. Блум се присећао да га је „видео загледаног у даљину док размишља о нечем другом. Сада мислим да знам шта је то било.“

Џорџ Ковал

Ковал је могао да идентифијкује америчке нуклеарне објекте и њихову структуру. Био је први совјетски агент који је у рукама држао метални полонијум и који је схватио да Американци у својој нуклеарној бомби користе полонијум и како га добијају. Ковал је СССР-у послао технологију за израду полонијумског неутронског иницијатора помоћу којег је активирана бомба у СССР-у. Велики совјетски физичар Игор Курчатов није знао ко је открио све то, али то му је помогло при стварању совјетске нуклеарне бомбе.

Игор Курчатов

Џорџ Ковал иза легенде

Америчка војна команда није знала за једну важну чињеницу: Џорџ Ковал је осам година живео у СССР-у. Нису знали да се породица Ковал, која је напустила Руску Империју пре Џорџовог рођења, вратила у СССР 1932. године. Они су се настанили у Јеврејском аутономном округу и живели у Биробиџану (6.000 километара југоисточно од Москве). Породица се чак појавила на фотографији у једном часопису.

Обала у Су Ситију, 1912.

Ковалово образовање било је само почетак. 1934. године уписао се на хемијски факултет у Москви и постао изузетан стручњак. Затим је почео да студира за научно звање, али ГРУ је 1939. променила правац његове каријере. Вратио јој се после повратка из САД, али је имао тешкоће да нађе посао, јер је његов посао шпијуна био тајна, а довео је до десетогодишње паузе у раду у државним институцијама. 1953. године писмо које је послао ГРУ решило је тај проблем. Ковал је написао: „нисам желео да вас узнемиравам, али 10 година моје службе код вас представљају празнину у мојој биографији“.

Ветеранска потврда о војној обавештајној служби Џорџа Ковала

1939. године Ковал је одмах пристао да се прикључи овој совјетској шпијунској организацији. Његова стручност на пољу науке и савршен енглески привукли су ГРУ да га пошаље као дубоко скривеног агента у САД. Прошао је курс специјалне обуке и добио кодно име „Делмар“. Са лажним документима Ковал је 1940. кренуо из Владивостока за Сан Франциско на совјетском танкеру. Био је веома забринут да ће га ухватити, али је успео да прође кроз контролне пунктове са капетаном танкера, који је показао своју жену, ћерку и Ковала, рекавши да су сви они дошли с њим, тако да нико није проверавао његове нове документе. Ковал је отишао у Њујорк, где је упознао совјетске агенте и успоставио све што ће му бити потребно за рад.

Делмар је, као и команда у Москви, убрзо схватио да би било безбедније да узме своје право име, посебно јер је Ковал задржао америчко држављанство. Поново се појавио под правим именом, а ГРУ му је дао посао у организацији која је служила као параван за обевештајне активности под називом Компанија за електричну енегрију „Рејвен“. 1943. године ова компанија није могла да спречи Ковалову мобилизацију у састав америчке војске.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“