- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Годинама су ова два ловца четврте генерације били темељ Ратног ваздухопловства Русије. Лаки тактички МиГ-29 (Fulcrum) предвиђен је за успостављање доминације у ваздуху непосредно изнад подручја борбених дејстава, док тешки надзвучни Су-27 (Flanker-B) може да пресреће непријатељску авијацију у великом радијусу.
Public domain
Ови борбени авиони извршавају различите задатке и заправо треба да допуњују једни друге у борбеним дејствима. Њихово ривалство се сводило на вежбовне борбе, али су 1999. године током еритрејско-етиопског оружаног конфликта морали да се сукобе у борби на живот и смрт.
Сматрало се да МиГ-29 нема много шансе у двобоју са већим и боље наоружаним моделом Су-27. Па ипак, исход борбе је могао да зависи од читавог низа фактора, укључујући и вештину пилота.
Стари партнер
Rob Schleiffert (CC BY-SA 2.0)
Руска војна техника се у Источној Африци појавила крајем 1990-их, и то не случајно. Деценијама је Совјетски Савез испоручивао Етиопији оружје и слао јој војне саветнике и иниструкторе да обучавају њену армију.
После распада СССР-а те везе нису потпуно прекинуте. Штавише, и Еритреја је почела делимично да се оријентише на Русију у погледу наоружања откако се 1993. године одвојила од Етиопије.
Када је 1998. године између ове две афричке државе избио оружани конфликт око пограничних територија, обе земље су се обратиле Русији са намером да набаве војну технику и конкретно војне авионе. Њихове финансијске могућности, међутим, нису биле подједнаке.
Еритреја је у лето 1998. купила од Москве осам ловаца МиГ-29А и два авиона МиГ-29УБ. Економски развијенија Етиопија могла је себи да приушти скупље, али моћније „сушке“. У децембру исте године склопљен је уговор о набавци шест авиона Су-27СК и два Су-27УБ.
У оквиру етиопијско-руског споразума пилоти ратног ваздухопловства Етиопије прошли су кроз теоријску и практичну обуку на ваздухопловној бази Дебре-Зейт под руководством руских инструктора. Један број пилота је упућен на стажирање у Краснодарску високу војну авијацијску школу.
Асмара се, са друге стране, оријентисала на украјинске војне стручњаке – пилоте-инструкторе и техничаре који су дошли у Еритреју да опслужују малобројне авионе ратног ваздухопловства.
Ваздушне борбе
Први прави сукоб „сушки“ и мигова догодио се 21. фебруара 1999. године. Два еритрејска авиона су покушала да приреде заседу етиопском ловцу. Међутим, Су-27 је успео да избегне замку, а поврх тога је једног нападача избацио из строја. Еритрејци нису признали губитак тог авиона.
Public domain
Затим су се 25. фебруара на небу изнад еритрејског града Бадмеа сукобила два Су-27 и четири мига. Они су једни на друге испалили ракете са средње дистанце, али није забележен ниједан погодак. Блиску маневарску борбу су опет добиле „сушке“, а Еритрејци су се повукли изгубивши један авион.
Исте године 16. маја два мига су патролирала изнад еритрејског града Барентуа, када их је изненада напало неколико авиона Су-27. Борба није дуго трајала: један миг је оборен, а други је, прилично оштећен, успео да стигне до аеродрома у Асмари. Додуше, више није био за употребу.
Убедљива победа
Авиони Су-27 су у првом сукобу са својом „сабраћом“ однели убедљиву победу. Обезбедили су доминацију у ваздуху и почели активно да се примењују у нападима циљева на земљи.
„Сушке“ су најпре победиле у ваздуху, а затим су помогле копненим трупама Етиопије да однесу победу и на земљи. Етиопска армија је до лета 2000. године освојила спорне територије после чега су зараћене стране селе за преговарачки сто. Конфликт је коначно регулисан тек након 18 година.
Еритрејци су били одушевљени квалитетима авиона Су-27СК, па су убрзо по завршетку боорбених дејстава и поред тешке економске ситуације пронашли средства да за потребе свог ратног ваздухопловства купе од Русије неколико тих ловаца.