„Три чашице“, „Пивоносац“, „Не дирај ме“: Најсмешнија имена руских бродова

Иван Ајвазовскиј / Централни музеј морнарице
Неколико бојних бродова и чак две плутајуће противавионске батерије носили су име: „Не дирај ме“. Морима су такође пловили „Галамџије“, „Микроби“, „Плави мајмуни“, „Пивоносци“ и „Шале“.

„Грозни“, „Храбри“, „Громовник“, „Немилосрдни“ – ова имена бродова руске и совјетске морнарице требало је да уливају понос морнарима и изазивају страх непријатеља. Срећу се, међутим, и другачија имена која су могла да изазову само недоумицу или осмех.

„Три чашице“

Цар Петар I често је са хумором бирао имена бродовима своје морнарице. Једном од баркалона (војних једрењака са веслима) дао је име „Три чашице“, вероватно у част бројних гозби које је радо приређивао.  

Брод са 36 топова, чији је слоган био „У свему држи меру“ преправљен је 1700. године. Дуго су га припремали за излазак на Азовско море, али то се из непознатих разлога није догодило. Брод „Три чашице“ дуго је трунуо на реци Дон док 1710. није најзад растављен. 

Цар Петар I

„Пивоносац“ и „Виноносац“

Упркос својим именима, Пивоносац и Виноносац нису развозили алкохолна пића. У Северном рату против Шведске они су првобитно коришћени као транспортни бродови, а 1705. су били прерађени у бродове за гађање приморских тврђава и обалских утврђења.

Петар I забавна имена за своје бродове у овом случају није смислио сам, него их је позајмио од својих учитеља Холанђана.

„Не дирај ме“

Ово необично име носио је читав низ бојних бродова саграђених у периоду од 1725. године до 1832. године. Ово, ипак, није било упозорење упућено непријатељу.

Бродови су такво име добили у част јеванђељске приче која описује прво јављање Исуса Христа Марији Магдалени после Васкрсења. Спаситељ је тада рекао: „Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему.“ (Јов. 20:17)

1864. године у воду је поринута оклопна плутајућа батерија „Не дирај ме“, која је преко четрдесет година служила у саставу Балтичке флоте, а 1908. је прерађена у баржу. Своју пловидбу је завршила у Другом светском рату, потонувши на Неви за време опсаде Лењинграда.

Ма како необично звучало, библијско име „Не дирај ме!“ носила је плутајућа противавионска батерија совјетске Црноморске флоте која је 1941. и 1942.године бранила Севастопољ. У овом случају, међутим, име није изабрано као алузија на Јеванђеље, него у знак поштовања према истоименим бродовима руске царске флоте, а посебно према плутајућој батерији која је служила на Балтичком мору.

„Галамџија“

Саграђен у Њукаслу 1857. године, пароброд Галамџија служио је у руској Црноморској флоти не само као реморкер, него и као војни брод. Ради тога су током руско-турског рата 1877-1878. на њега постављена два артиљеријска оруђа.

Судбоносан и трагичан догађај у судбини брода догодио се на кримском рту Ак-Бурун. Управо ту се 1861. године пароброд прославио тако што је после бродолома спасао посаду са брода „Херсонес“. На истом место је 26. априла 1878. године налетео на подводни камен и потонуо.

„Шала“

Саграђена 1871. године, парна корвета „Шала“ била је намењена за вожње царевића, будућег цара Александра III, по реци. Међутим, на крају је ипак морала да се прихвати и озбиљних задатака.

Уочи руско-турског рата 1877-1878. Александар је корвету предао Руској царској морнарици и у рату који је ускоро избио „Шала“ је коришћена као торпедњача.

8. јуна 1877. године корвета је била одбрамбени брод при постављању мина у рејону острва Мечка на Дунаву, неопходних за заштиту преласка руске армије преко реке. Када се код острво изненада појавио турски брод „Ерекли“, „Шала“ је одмах кренула према њему и напала га мином у облику експлозива на крају дугог штапа.

Иако мина није експлодирала, преплашени турски пароброд се одмах повукао. Капетан Николај Скридлов  за овај подвиг је добио орден Светог Георгија 4. реда.

Тврђава Александар I

„Микроб“

1897. године у тврђави Александар I на вештачком острву у Финском заливу, која је чувала прилаз престоници Руске империје Санкт Петербургу, отворена је лабораторија за борбу против куге. Усамљена тврђава била је идеално место за стварање и производњу вакцине и имуног серума против опасне болести.

Веза тврђаве, која је касније постала позната као „Кужна“, са спољним светом остваривала се помоћу малог пароброда који је добио веома прикладно име „Микроб“. Зими су лекари на копно прелазили санкама.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“