Како је жена из СССР-а постала тенкисткиња да би се Немцима осветила за мужевљеву смрт

Архива музеја у Томску / Јавно власништво
Нацисти су јој убили вољеног супруга. Обична телефонисткиња је продала сав иметак да би новац уложила у набавку новог тенка и изборила се за дозволу да из њега туче по непријатељу.

Освета за вољеног

За Марију Октјабрску муж је био буквално све у животу. Када је у августу 1941. године сазнала да је комесар пука 206. стрељачке дивизије Иља Октјабрски пао херојском смрћу у борбама код Кијева, свет јој се преврнуо наопачке.

Изгарајући од жеље да што пре да оде на фронт, неутешна удовица се обратила регрутном центру, али тридесетшестогодишња телефонисткиња, која је осим тога патила од туберкулозе вратног пршљена, је одбијена.

Тада је Марија Васиљевна одлучила да крене другим путем и почела активно да учествује у прикупљању средстава за Црвену армију: осим основног посла шила је и продавала марамице, столњаке, јастучнице и мараме. Осим тога, распродала је скоро све што је имала.

Сакупљен новац Октјабрска је на пролеће 1943. године послала Фонду за одбрану и истовремено Стаљину написала писмо са молбом да јој дозволи да учествује у рату: „За његову смрт, за смрт свих совјетских људи које су измучили фашистички варвари, хоћу да се осветим фашистичким псима, због чега сам државној банци дала сву моју личну уштеђевину од 50.000 рубаља за производњу тенка. Молим да се тенк назове 'Ратна другарица' и да будем упућена на фронт као возач тог тенка.“ 

Марија Октјабрска и њен муж Илија

Убрзо је стигао очекивани одговор из Кремља. Стаљин је одобрио Марији одлазак на фронт. Већ у октобру 1943. године некадашња телефонисткиња је са одличним успехом завршила обуку у Омској тенковској школи у струци механичар-возач тенка.

У борбама  

Октјабрска је служила на средњем тенку Т-34-76 произведеном од њених средстава у одреду млађег поручника Петра Чеботка у саставу 26. гардијске тенковске бригаде 2. гардијског тенковског корпуса Западног фронта. Као што је и желела, тенк је носио име „Ратна другарица“.

Прва битка у којој је учествовала Марија Васиљевна одиграла се је у октобру 1943. године у Витебској области Белорусије. „Можете се за мене радовати – прошла сам борбено крштење“, писала је Октјабрска сестри: „Тучем по хуљама. Понекад од беса не видим светло.“ 

18. новембра у рејону Новог Села „Ратна другарица“ је прегазила артиљеријско оруђе и уништила педесетак непријатељских војника. Тенк је погођен тако да није више могао да се креће, али је два дана одбијао непријатељске нападе, док није стигло појачање.

У борби код совхоза 18. јануара 1944. године Октјабрска је поново показала јунаштво: њен Т-34 прегазио је три немачка митраљеска гнезда и ликвидирао двадесет војника и официра Вермахта. Оштећену гусеницу посада тенка је морала да поправи под непријатељском ватром.

Баш тада је Марија Васиљевна тешко рањена. Шрапнел ју је погодио у лево око, а ускоро се испоставило да је продро све до мозга. 

Неколико месеци Октјабрска је провела у болници где је одликована Орденом Отаџбинског рата 1. реда.

Лекари су се дуго борили за живот тенкисткиње, али чудо се није догодило. 15. марта 1944. године Марија Октјабрска је преминула. Сахрањена је код тврђаве у Смоленску, а 2. августа исте године посмртно јој је додељено звање Хероја Совјетског Савеза за храброст и јунаштво испољено у рату.

Тенк „Ратна другарица“ уништен је код Кенингсберга, али у част чувене тридесетчетворке то име су добила још нека оклопна возила. 

Спомењик у граду Томску

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“