Морис и Лона Коен: Двоје совјетских агената из САД (ФОТО)

Hulton-Deutsch Collection/CORBIS/Corbis via Getty Images
Брачни пар Коен разоткрио је нуклеарне и војне тајне САД и Велике Британије, али је ипак добио краљичино помиловање. 
  • Пратите наше садржаје преко сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

У почетку владавине Елизабете II догодио се случај када је морала да помилује двоје совјетских дубоко скривених агената. 23. септембра 1969. године потписала је два указа о Питеру и Хелен Крогер. У њима је Њено Величанство признало да су они осуђени за тајно преношење информација, али је наредила да наредног дана буду пуштени после њеног помиловања. До тада су већ били одслужили осам година робије.  

Права имена ових агената била су Морис и Лона Коен, али нико у Великој Британији то није знао. Ускоро су коришћени у размени за Џералда Брука, који је у СССР-у био осуђен због шпијунаже за Велику Британију. Месец дана после ослобађања, Коенови су стигли у Москву преко Варшаве. 

СССР заправо није био њихова домовина. Морис (рођен 1910) био је син емиграната из Руске Империје, а Лона (рођена 1913) ћерка пољских емиграната. Обоје су рођени у САД. Морис се касније присећао да је од детињства сањао о СССР-у: „Желео сам да видим земљу мојих предака. Како сам одрастао, жеља је постајала све снажнија.“ 

„Добровољци“ 

Како се догодило да двоје Американаца постану совјетски агенти? Кључну улогу имала су њихова политичка убеђења. Морис је био антифашиста и комуниста. 1937-1938. године борио се у међународној бригади у Шпанском грађанском рату. Тамо га је приметио агент Александар Орлов и позвао га да ради за НКВД (совјетску тајну полицију). Орлов је у извештају Москви написао: „Сигуран сам да га не покреће жеља за авантуром, него политичка убеђења.“ Морис је добио кодно име „Луис“ и вратио се у САД као совјетски агент. 

 

Још пре одласка у Шпанију Морис је на антифашистичком митингу у Њујорку упознао Лону (пуно име Леонтина Тереза) Петке, такође комунисткињу. Венчали су се 1941. године. Лона је ускоро почела да слути чиме се Морис бави. Он се присећао: „Нисам дуго могао да одлучим да ли треба Лону да укључим у сарадњу са совјетском обавештајном службом или не. Наравно, схватао сам да је бесмислено да се играмо жмурке.“ Лона је постала дубоко скривени тајни агент са кодним именом „Лесли“. 

Коенови су били талентовани за регрутовање сарадника. Њихова група се звала „Добровољци“, јер су радили за идеју и узимали само новац који има је био потребан за обављање операција. Пре рата имали су задатак да набаве нацрт најновијег авионског митраљеза, а они су преко једног радника у фабрици успели да набаве читав митраљез део по део. Послат у Москву преко совјетске амбасаде. 

1942. године Морис је мобилисан и послат у Европу да се бори против нациста. Лона је тада сарађивала са агентима из пројекта Менхетн. Морис је у рад укључио научника из нуклеарне лабораторије Лос Аламос под кодним именом Персеј. Лона је требало да се сретне с њим у Албукеркију, преузме неке тајне документе, а затим их преда агентима у Њујорку. Када је улазила у воз за Њујорк, полиција је изненада почела да проверава пртљаг свих путника. Документи су се налазили скривени у кутији са папирним марамицама. Лона се претварала да јој цури нос и извадила је кутију. Поручник Дмитриј Тарасов је присећао: „Када су почели да јој прегледају ствари, предала је кутију директно у руке службенику. Почела је сама да претура по стварима и то је радила све док воз није кренуо.“ Полиција јој је помогла да уђе у воз у вратила јој кутију са папирним марамицама. Нико је није ни погледао.   

Лабораторија Лос Аламос

Ситуација постаје ризична

Када се Морис вратио из рата, Коенови су наставили да раде заједно. Сарађивали су агентима Вилијамом Фишером (Марк) и Јуријем Соколовом (Клод) до 1950. када је за њих ситуација почела да постаје опасна. Постојала је могућност да буду разоткривени, као и многи совјетски агенти у то време. Соколов је покушао да их убеди да напусте САД. Присећао се: „Безбедност Коенових била је угрожена. Американци су могли не само да их ухапсе, него да у постојећој запаљивој ситуацији са њима учине шта су хтели. Морали смо да предузмемо мере и да их спасемо, да их евакуишемо из земље.“

Коенови су најпре отишли у Мексико са документима у којима је стајало презиме Санчез. Затим су прешли у Европу користећи презиме Бигс. Заустављени су на немачкој граници због провере идентитета. Лона је тада показала свој темперамент. Направила је скандал, вичући на Немце: „Ко је најзад победио у рату, Американци или ви? Немате право да задржавате америчку делегацију!“ Пропустили су их. 

Били су први пут у СССР-у, али нису се дуго задржали. Прошли су додатну обуку и желели да се врате свом тајном послу. 

Последња мисија у Енглеској 

1954. године Коенови су послати у Енглеску као веза за совјетског агента Конона Молодија (Бен) који је тамо био познат као богати канадски бизнисмен Гордон Лондсдејл. Пар је користио имена Питер и Хелен Крогер са Новог Зеланда. Добили су малу кућу у близини британске ваздухопловне базе Нортхолт и Морис је купио малу антикварну књижару. 

Кућа Мориса и Лоне у Великој Британији

Главни циљ групе агената био је да открију тајне у вези са главном базом британског ратног ваздухопловства. Набављали су политичке, стратешке и техничке информације. Подаци у архивама указују да су Молод и Коенови били међу најуспешнијим тимовима совјетске обавештајне службе. 

Конон Молоди

Њихов рад је изненада прекинут када их је издао пољски агент Михаил Голеновски. Она је почео да сарађује са ЦИА. Молоди и Коенови ухапшени су 1961. године. Конон је покушао да у потпуности преузме кривицу и осуђен је 25 година затвора. Упркос његовим напорима, Морис је добио исту казну, а његова жена 20 година. 

Коенови после пуштања из затвора

Коенови су се осећали огорчено и патили од здравствених проблема у затвору, али им је био дозвољено да се дописују. У једном писму Лона је записала: „Све што можемо учинити је да стегнемо зубе и наставимо. Знам да је тешко, али немамо избора.“ Одбили су да сарађују са MI6 и открију било какве податке док нису ослобођени 1969. године. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“