Средином петнаестог века, када је у Европи почело штампање књига, у Русији је расло интересовање за читање и сакупљање књига. Међутим, ни стотинак година после појаве Гутенгбергове Библије у Московском царству нису забележени покушаји штампања књига. Библиограф Василије Румјанцев то објашњава „изузетним развојем рукописне делатности“ и „превеликом ревношћу Руса у преписивању књига“. Огроман број људи од тога је живео.
Ипак, постојале су руске штампане књиге, објављиване у страним штампаријама (између осталих немачким и пољским) још почетком шеснаестог века и продаване Русима.
Велики део књига чинили су свети текстови намењени богослужењу. Међутим, у рукописним списима било је много грешака, најчешће кривицом управо преписивача. У то време цар Иван Грозни покренуо је градњу великог броја нових цркава и манастира који су вапили за богослужбеним књигама, од којих се очекивало да буду истоветне и исправно преписане.
Штампа је требало да помогне у просвећивању и нових руских земаља, између осталог Казанског царства, које је Иван Грозни управо освојио.
На позив руског цара у Москву је стигао Данац Ганс Месингејм. Њему су послати ученици. Иван Фјодорович, ђакон једне од кремаљских цркава која данас не постоји и његови помоћници Петар Мстиславец и резбар Васјука Никифоров (највероватније је он нарезао слова и гравире). Штампарска машина наручена је из Пољске где су се већ издавале руске књиге.
1553. године почело је штампање непотписаних књига, а тим послом, највероватније, руководио је сам Ганс Месингејм. Међутим, првом штампаном књигом у Русији сматра се „Апостол“ из 1564. године коју је прецизно датирао и потписао издавач Иван Фјодоров. Књига садржи новозаветне књиге „Дела светих апостола“, Посланице апостола Јакова, Петра, Јована, Павла и Откровење Јована Богослова (Апокалипса). Претпоставља се да је штампано око две хиљаде примерака од којих је до нас стигло нешто мање од сто познатих копија.
Библиографи су били одушевљени квалитетом прве штампане књиге, између осталог, префињеним потезима, истом величином слова поређаним по равним линијама, као и тиме што је растојање између слова и пасуса увек било једнако и равномерно. Притом слова личе на рукописна и нагнута су мало удесно.
У књизи постоји и поговор Ивана Фјодоровича у коме он каже да је цар Иван Васиљевич уз благослов митрополита Макарија наредио да се нађу мајстори и подигне штампарија као и да цар тим поводом нимало није жалио блага из ризнице.
Међутим против штампара устали су преписивачи књига, сматрајући да их они остављају без хлеба. Непознате особе су чак подметнуле пожар у штампарији.
Енглески дипломата из шеснаестог века Џилс Флечер у свом чланку „О руској држави“ наводи да иза незадовољства и пожара стоје црквени достојанственици. Они су наводно били противници ширења просвете, „као да су се бојали да се не открије њихово необразовање и непоштење“. Индиректно је то потврдио и сам Фјодоров. Он је касније писао о прогону «праведног» штампарског посла, објашњавајући то баналном завишћу високих свештеника.
1568. године цар је наредио обнову штампања књига у Москви. У новој штампарији почео је да ради ученик Ивана Фјодорова Андроник Невежа. На свом имању Александровска слобода Грозни је отворио још једну штампарију. Временом штампарска делатност се само ширила, али све до почетка осамнаестог века и владавине Петра Првог штампане су само црквене књиге.
Фјодоров је иначе после пожара морао да побегне у Велику кнежевину Литванију. Он је успео да понесе штампарски прибор, слова и плоче за гравире. Неки историчари сматрају да је Фјодоров отишао по наређењу Ивана Грозног који је хтео да успостави односе са богатим литванским православцима, пославши им штампара.
Новцем литванског хетмана Фјодоров је основао ћириличну штампарију у граду Заблудов (данашња Пољска), а седамдесетих година шеснаесог века основао штампарију у Лавову (данашња Украјина) који је био главни град Руског војводства у саставу Пољско-литванске државе. Фјодоров је ту издао још једног „Апостола“ (1574) са великим поговором у коме је писао о свом бављењу штампарством и прогону.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
