Како је Русија изгледала 1932. године (ФОТО)

Иван Шагин/Мултимедијални Арт Музеј у Москви/Московски дом фотографије
Стаљинов режим је био у успону, а совјетска држава је доживљавала брз развој индустрије, пољопривреде и урбаног живота. Али, наравно, овај период је имао и своју мрачну страну.

Грађански рат и бурне 20-те, када је совјетска власт успостављена широм земље, били су већ далека прошлост. Нови режим је почео да „ствара“ нове људе који су били снажни, способни и марљиви.

Један од најважнијих циљева био је развој спорта. Масовне фискултурне параде организоване су на Црвеном тргу.

Огроман број људи био је укључен у параду, док су Јосиф Стаљин и руководство земље посматрали наступе са трибине Лењиновог маузолеја.

Свако је морао свакодневно да се бави гимнастиком како би остао здрав и могао да ради и учи, односно, другим речима, да служи друштву.  

Пропаганда је интензивно радила на имиџу здравог совјетског грађанина захваљујући небројеним плакатима и, наравно, фотографијама.

Осим тога, сви совјетски грађани су морали да буду спремни да бране Отаџбину. Зато је постојала обавазна војна (и политичка) обука за сваког.

Овде можете видети пољску кухињу Црвене армије.

„Нови“ совјетски људи гајили су се од малена, па су совјетска деца постајала пионири и похађала летње пионирске кампове.

Пионири су се у камповима заправо одлично забављали.

Стаљинови блиски сарадници Климент Ворошилов и Лазар Каганович аплаудирају на конференцији омладинске организације Комсомол.

Стаљин и Ворошилов на сусрету са совјетским морнарима

Власти су почеле да обнављају престоницу земље Москву. На овој фотографији можете видети асфалтирање московских улица.

Касније 30-их година многе легендарне московске цркве и манастири су порушени. Званични разлог било је стварање слободног простора за шире улице, али заправо било је то у оквиру антирелигијске кампање. На фотографији можете видети Страсни манастир, порушен 1937.

Театрални трг испред Бољшог театра (који је изван кадра према доле).

1932. године почела је изградња најамбициознијег пројекта у земљи: Московског метроа.

Ускоро је улица Мјасницкаја (на фотографији) променила име у Кирова (историјски назив је данас враћен).

Трамвај на Арбату (где је пролазио од 1974. године).

1932. године испуњен је први совјетски „петогодишњи план“, чак и пре рока. Он је захтевао брзо постизање економских циљева, пре свега у индустрији. Овде сазнајте више. На фотографији су возила у дворишту фабрике аутомобила ГАЗ.

Совјети су почели изградњу огромних хидроелектрана и мегафабрика, као и развој рударства и производњу великог броја производа у различитим сферама. На фотографији је отварање Дњепарске хидроелектране.

Стаљин је покренуо принудно стварање система колхоза, колективних фарми које су промениле руску пољопривреду и живот сељака.

Ова политика је изазвала глад, сиромаштво и страдање великог броја људи. 

Понекад су сељаци покушавали да сакрију житарице и хлеб како не би морали да их дају властима. Али, то се брутално кажњавало. На фотографији се могу видети припадници тајне полиције како одузимају житарице које су сељаци сакрили.  

Тајна полиција ОГПУ требало је да буде заштитник нових револуционарних идеја и комунистичке идеологије, али је заправо била средство репресије. 

Лубенице Краснодарског краја се сортирају и транспортују.

Од 30-их до 50-их година милиони људи у СССР-у били су захваћени репресивним системом и често протерани из свог родног краја у удаљене и слабо насељене делове земље. На фотографији су бараке за досељенике на Уралу.

Почетком 30-их затвореници Гулага у рекордном року су саградили Беломорско-балтички канал.

Каљазински манастир из 15. века у позадини ове фотографије касније је потопљен испод Угличког вештачког језера које је настало изградњом бране Угличке хидроелектране.

Иако је с једне стране то било мрачно доба, с друге стране је било и време снова и нада у нови живот. Многи су живели срећно, а људи из нижих слојева коначно су добили прилику да постану шта желе у животу.

Бољшевици су успели да учине немогуће: да великом брзином елиминишу неписменост. 30-их година 40 милиона људи је сада умело да чита и пише.

Некадашња царска и племићка имања на Криму претворена су у санаторијуме и одмаралишта у којима су многи радници проводили летњи одмор.

Радници се сунчају на плажи на Криму.

Породица у викендици у Лењинградској области.

Људи се одмарају у московском парку Горки.

 

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“