Како је Русија изгледала 1932. године (ФОТО)
Грађански рат и бурне 20-те, када је совјетска власт успостављена широм земље, били су већ далека прошлост. Нови режим је почео да „ствара“ нове људе који су били снажни, способни и марљиви.
Један од најважнијих циљева био је развој спорта. Масовне фискултурне параде организоване су на Црвеном тргу.
Огроман број људи био је укључен у параду, док су Јосиф Стаљин и руководство земље посматрали наступе са трибине Лењиновог маузолеја.
Свако је морао свакодневно да се бави гимнастиком како би остао здрав и могао да ради и учи, односно, другим речима, да служи друштву.
Пропаганда је интензивно радила на имиџу здравог совјетског грађанина захваљујући небројеним плакатима и, наравно, фотографијама.
Осим тога, сви совјетски грађани су морали да буду спремни да бране Отаџбину. Зато је постојала обавазна војна (и политичка) обука за сваког.
Овде можете видети пољску кухињу Црвене армије.
„Нови“ совјетски људи гајили су се од малена, па су совјетска деца постајала пионири и похађала летње пионирске кампове.
Пионири су се у камповима заправо одлично забављали.
Стаљинови блиски сарадници Климент Ворошилов и Лазар Каганович аплаудирају на конференцији омладинске организације Комсомол.
Стаљин и Ворошилов на сусрету са совјетским морнарима
Власти су почеле да обнављају престоницу земље Москву. На овој фотографији можете видети асфалтирање московских улица.
Касније 30-их година многе легендарне московске цркве и манастири су порушени. Званични разлог било је стварање слободног простора за шире улице, али заправо било је то у оквиру антирелигијске кампање. На фотографији можете видети Страсни манастир, порушен 1937.
Театрални трг испред Бољшог театра (који је изван кадра према доле).
1932. године почела је изградња најамбициознијег пројекта у земљи: Московског метроа.
Ускоро је улица Мјасницкаја (на фотографији) променила име у Кирова (историјски назив је данас враћен).
Трамвај на Арбату (где је пролазио од 1974. године).
1932. године испуњен је први совјетски „петогодишњи план“, чак и пре рока. Он је захтевао брзо постизање економских циљева, пре свега у индустрији. Овде сазнајте више. На фотографији су возила у дворишту фабрике аутомобила ГАЗ.
Совјети су почели изградњу огромних хидроелектрана и мегафабрика, као и развој рударства и производњу великог броја производа у различитим сферама. На фотографији је отварање Дњепарске хидроелектране.
Стаљин је покренуо принудно стварање система колхоза, колективних фарми које су промениле руску пољопривреду и живот сељака.
Ова политика је изазвала глад, сиромаштво и страдање великог броја људи.
Понекад су сељаци покушавали да сакрију житарице и хлеб како не би морали да их дају властима. Али, то се брутално кажњавало. На фотографији се могу видети припадници тајне полиције како одузимају житарице које су сељаци сакрили.
Тајна полиција ОГПУ требало је да буде заштитник нових револуционарних идеја и комунистичке идеологије, али је заправо била средство репресије.
Лубенице Краснодарског краја се сортирају и транспортују.
Од 30-их до 50-их година милиони људи у СССР-у били су захваћени репресивним системом и често протерани из свог родног краја у удаљене и слабо насељене делове земље. На фотографији су бараке за досељенике на Уралу.
Почетком 30-их затвореници Гулага у рекордном року су саградили Беломорско-балтички канал.
Каљазински манастир из 15. века у позадини ове фотографије касније је потопљен испод Угличког вештачког језера које је настало изградњом бране Угличке хидроелектране.
Иако је с једне стране то било мрачно доба, с друге стране је било и време снова и нада у нови живот. Многи су живели срећно, а људи из нижих слојева коначно су добили прилику да постану шта желе у животу.
Бољшевици су успели да учине немогуће: да великом брзином елиминишу неписменост. 30-их година 40 милиона људи је сада умело да чита и пише.
Некадашња царска и племићка имања на Криму претворена су у санаторијуме и одмаралишта у којима су многи радници проводили летњи одмор.
Радници се сунчају на плажи на Криму.
Породица у викендици у Лењинградској области.
Људи се одмарају у московском парку Горки.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу