Лав Толстој је рођен на породичном имању Јасна Пољана код Туле, где је провео и већи део свог живота. Међутим, у младости, као и у старијим годинама, често је боравио у Москви и ту проводио дуже временске периоде. Упознајмо руску престоницу очима руског писца.
Прва Толстојева адреса у Москви, у Улици Пљушиха, налазила се недалеко од Новодевичјег манастира. Зато се он још у детињству овде често шетао и веома је волео ово место. Данас се у близини на скверу Девичјег Поља налази споменик писца.
Најранија Толстојева фотографија – овако је изгледао у младости (1848. година, овде му је 20 година)
Толстој је често боравио у вили у Поварској улици која је некада припадала његовим рођацима, породици Боде-Количов. Сматра се да је управо ова грађевина описана у роману „Рат и мирˮ као кућа Ростових.
А ова кућа у Улици Воздвиженка 9, преживела је рат 1812. године и велики московски пожар. Овде је писац такође често боравио. Ово место је овековечио као кућу старог Болконског у роману „Рат и мирˮ.
1836. године решено је да се огромно цар-звоно, које је оштећено у пожару још у XVIII веку, постави као споменик на постоље у Кремљу. Око њега се окупљало мноштво народа. Мали Толстој који је у Москву први пут дошао 1837. године можда је био међу окупљенима.
1839. године свечано је положен камен темељац будућег Храма Христа Спаситеља у знак сећања на рат 1812. године. 11-годишњи Толстој је био сведок тог догађаја. А да ли је могао и да наслути да ће му светску славу донети управо роман о том рату? (Фотографија из 80-их година XIX века).
Отада је храм порушен и поново подигнут, a простор око њега се значајно променио. Док је зграда Бољшог театра, саграђена 1856. године, остала готово непромењена.
Ово је московска вила Толстоја у рејону Хамовники, коју је купио 1882. године и где је проводио сваку зиму све до 1901. године. Није желео да се пресели у Москву, али ту му је било лакше да ради са издавачима. Осим тога, његова деца су похађала универзитет.
У московској кући писац је написао око сто дела, укључујући своја позна ремек-дела: роман „Васкрсењеˮ, новеле „Кројцерова сонатаˮ, „Смрт Ивана Иљичаˮ, „Холтомерˮ, „Хаџи Муратˮ и трактат „У чему је моја вера?ˮ На фотографији видите писца у кабинету његове куће у рејону Хамовники.
У овој кући Толстој није живео стално, него је само проводио зиме од 1882. до 1901. године. Данас се ту налази Толстојев музеј.
У Великој сали куће у рејону Хамовники приређиване су вечери са великим бројем гостију. Код Толстојевих се и музицирало.
Ту је певао лично Фјодор Шаљапин, а наступили су и Сергеј Рахмањинов и Николај Римски-Корсаков.
Толстој је био сведок изградње још једне грађевина која представља симбол руске престонице. 1883. године у овом дворцу у руском стилу отворен је Историјски музеј. Зграда од црвене цигле тако се хармонично уклопила у ансамбл Кремља и Црвеног трга да неупућен човек не би могао ни да наслути да је саграђена неколико векова касније.
1839. године уместо неуређене пијаце, коју је Толстој без сумње још затекао, на Црвеном тргу је саграђено право архитектонско чудо: велика тржница у псеудоруском стилу. Данас је то ГУМ, један од најпознатијих тржних центара у граду.
Код Толстоја је у Јасну Пољану и у Москву увек долазио велики број поштовалаца. Он се ту виђао и са познатим људима, као што је, на пример, сликар Иља Рјепин, који је насликао неколико његових портрета, или скулптор Паоло (Павел) Трубецки, који на овој фотографији обликује Толстојеву бисту.
Толстоја, који је био жива легенда, могли сте да сретнете у шетњи градом. Ево, на пример, на овој фотографији он шета са својим секретаром Владимиром Чертковом.
1896. године одржано је свечано крунисање Николаја II. Читав град је тим поводом био невероватно раскошно украшен. На свечаност је дошла и Толстојева жена са млађом децом.
Док је он, познат по својим готово анархистичким ставовима, остао у Јасној Пољани и у дневнику записао: „Читао сам о крунисању и ужасавао се због свесног обмањивања људиˮ. Касније је прокоментарисао и трагичну погибију људи у гужви на Ходинском пољу: „Страшан догађај у Москви, погинуло 3.000 људи.ˮ На фотографији је окићена Кућа Пашкова преко пута Кремља.
Узгред, Толстојева тетка Александра Андрејевна Толстој била је дворска дама на царском двору. Често је бранила „анархистуˮ Толстоја пред самим царем.
90-их година XIX века у Москви је сазидана једна од најнеобичнијих грађевина: вила трговца Арсенија Морозова у неомауританском стилу у Улици Воздвиженка. Данас је то Дом за пријеме владе Русије, а некад је ова кућа била предмет подсмеха читаве Москве. Толстој је такође реаговао на њу у роману „Васкресењеˮ. Пролазећи поред грађевине, јунак романа Нехљудов размишља о изградњи „глупог непотребног дворца неком глупом и непотребном човекуˮ.
Толстој је познавао Москву из различитих углова. И њену свечану и гламурозну, али и сиротињску, босјачку страну. На фотографији можете видети Сухарјовску пијацу и данас непостојећу Сухарјовску кулу. Она се налазила у близини најозлоглашенијег рејона Москве, Хитровке, која је била препуна маргиналних ликова и злочинаца.
Генерално, Толстој није волео Москву... и више пута је рекао да тамо владају тотални разврат уз сиромаштво. „Смрад, камен, раскош, беда. Разврат. Сабрале се хуље које су опљачкале народ, окупиле војнике и судије да чувају њихову оргију. И пирују. Народ више нема шта да ради, него да, користећи страсти тих људи, од њих измамљује покраденоˮ, записао је Толстој у дневнику. На фотографији су бескућници код прихватилишта.
А ипак, савремена Москва се веома разликује од оне коју је видео Толстој. На пример, у совјетско доба су срушене зидине Китај Града, који је био још једно утврђење осим Кремља. Некада се у центар града могло доћи само кроз његове капије. На фотографији је једна од њих: Владимирска капија на Лубјанки.
70-их година XIX века у Москви је пуштен у саобраћај коњски трамвај, заправо вагон који су вукли коњи. Лав Толстој је обожавао све техничке иновације и, наравно, возио се и у коњском трамвају. „Посматрао сам са изненађењем и радошћу како Лав Николајевич [Толстој] као младић [са 72 године] у пуној брзини скаче на степеник вагона <...> У вагону је била гомила народа, тако да је Лав Николајевич морао дуго да стоји на степенику, док се путници нису померили и направили су местаˮ, присећао се 1900. године историчар Николај Никољски.
И за крај једна ретка фотографија: Лав Толстој у зоолошком врту у Москви! Један од најстаријих у Европи, Московски зоолошки врт је основан 1864. године и постоји до данас.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
