Какву улогу је у руској историји одиграо Виборг? (ФОТО)

Legion Media
Овај град је током своје историје био у саставу четири државе. Швеђанима је служио као истурено утврђење у кретању ка истоку, док је за Русе био најважнија карика у одбрани престонице њихове империје.

Виборг је један од најживописнијих градова Русије. Шведске средњовековне грађевине овде се налазе у суседству здања из времена Руске Империје, Финске Републике и Совјетског Савеза.

1550-1560

Град је основан 1293. године за време шведских крсташких похода у земље паганског народа Карела. Управо тада је по наређењу војсковође Торгела Кнутсона на малом острву саграђен замак који је данас главни симбол града.

Више од пет векова Виборг се налазио у саставу Шведске, при чему је био један од највећих, најзначајнијих и најлепших градова у краљевству. Новгородска република је више пута покушала да од Швеђана преузме њихово главно утврђење у Карелији, али без успеха.

Тек 1710. године у јеку Северног рата између Русије и Шведске неприступачна тврђава је пала после три месеца опсаде. Према условима Ништадског мировног споразума из 1721. године Виборг са делом Карелије је прешао под власт руских царева.

Налазећи се практично на граници са Швеђанима који су прижељкивали реванш, град је са севера штитио нову престоницу Руске Империје Санкт Петербург. С обзиром да древни замак више није играо велику улогу у војном смислу, у Виборгу је подигнут низ моћних одбрамбених утврђења, такозвана Ањенска утврђења.

1743. године Шведска је поражена у рату са Русијом, при чему је изгубила неке од својих финских територија. Наредне године оне су постале део новоформиране Виборшке губерније са Виборгом као административним центром.

После руско-шведског рата 1808-1809. године Русија је добила читаву Финску, која је у саставу Империје добила назив Велика кнежевина Финска. Две године након склапања мира одлуком цара Александра I њој је прикључена такозвана „Стара Финскаˮ заједно са Виборгом. Цар је на тај начин несвесно поставио мину са одложеним дејством која се активирала 30-их година XX века.

Све до краја Руске Империје Виборг је био један од најразвијенијих индустријских центара на северозападу земље. 1917. године у граду је живело око 50 хиљада људи, 81% су чинили Финци, 10% Швеђани, а Руси само 6,5%.

6. децембра 1917. године Финска, у чијем се саставу налазио Виборг, прогласила је независност од Совјетске Русије, а већ два месеца касније у њој је беснео Грађански рат. Град је био једно од последњих упоришта Црвене гарде и његов пад крајем априла означио је окончање конфликта. Током битке за Виборг обе стране су починиле ратне злочине. Као одмазду за то што су „црвениˮ у локалном затвору стрељали 30 политичких затвореника, „белиˮ, коју су освојили Виборг, погубили су преко три стотине људи из редова „црвенихˮ, као и цивилног руског становништва.

Близина другог града по значају у СССР-у, Лењинграда, финској граници веома је бринула руководство земље 30-их година. На крају је Карелска превлака са Виборгом постала поприште оружаног сукоба између Црвене армије и финске војске током такозваног Зимског рата. 13. марта 1940. године, када су у Москви стране потписале мировни споразум, у Виборгу су и даље трајале жестоке борбе.

Крајем августа 1941. године финска војска, која је учествовала у операцији „Барбаросаˮ, заузела је град и држала га под контролом током скоро три године. 20. јуна 1944. године совјетска војска је коначно ослободила Виборг. За напаћени град, који је током своје вишевековне историје више пута мењао владаре, најзад су наступила мирна времена.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“