Површине преко 820 хектара, са 47 милиона кубних метара воде, веровало се да би „Подољско море“ решило проблем снабдевања слатком водом јужних делова града који се убрзано развијао. Обалска линија у дужини од 60 километара могла је да постане зона за одмор коју би користили милиони Московљана, уживајући на уређеним плажама у сунчању и купању.
План градње усвојен 1975. године предвиђао је хидротехничко решење на ушћу река Моче и Пахре којим је обезбеђен стабилан ниво воде на огромном простору. Висина бране требало је да буде преко 21 метар.
Становнике оближњих насеља почели су интензивно да пресељавају у Подољск. Власт је истовремено забранила насељавање на територији будуће акумулације и било коју врсту градње.
После сечења шуме почела је градња хидротехничких грађевина која се протегла током читавих осамдесетих. Међутим крајем ове деценије реализована је тек четвртина планираних радова.
Распад СССР-а и дуготрајна економска криза која је потом уследила ставили су тачку на грандиозну изградњу. У овом тренутку у напуштеним бетонским конструкцијама врзмају се само ветар и случајни туристи.
Данас више нема потребе за рехабилитацијом пројекта „Подољско море“. Модерни системи за пречишћавање воде омогућавају ефикасно и потпуно снабдевање слатком водом руске престонице из Волге и Москве реке, упркос непрестаном расту становништва.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу