Како су Совјети организовали фискултуру на радном месту (ФОТО+ВИДЕО)

Историја
ЕЛЕОНОРА ГОЛДМАН
Посебне паузе за фискултурне вежбе у фабрикама и институцијама биле су један од најзанимљивијих аспеката совјетског живота. Шта је мотивисало овакве активности и колико су саме вежбе биле захтевне?

„Сваког дана у 10 сати радници фабрике 'Скороход' почињу да вежбају. После неколико сати рада потребно је направити кратку паузу за одмор. Зато је у многим предузећима у нашој земљи уведена индустријска гимнастика. После вежби умор брзо нестаје и можете наставити рад са новом енергијом.ˮ

Паузе за фискултуру нису биле везане само за ову фабрику ципела. Оне су биле део свакодневице у свим предузећима и установама у Совјетском Савезу. Ове паузе су се називале „индустријска гимнастикаˮ, а понекад и „фискултурна минутаˮ.

У совјетско доба много пажње се поклањало спортском стилу живота. Наравно, то не значи да су сви грађани били спортисти. Доступан је био и велики број веома популарних активности, од аматерских такмичења до спортског туризма.

Гимнастика на радном месту је на државном нивоу званично уведена у фабрике и институције 1956. године, мада је и пре тога постојала и спроводила се с времена на време. Међутим, после декрета совјетске владе, уведена је свуда.

По правилу паузе за гимнастику су организоване двапут дневно и трајале су по десет минута. Било је то сат или два пре ручка и сат времена пре краја радног времена. У то време покретне траке у многим фабрикама би се заустављале и сви радници би изводили вежбе.  

Од 1961. до 1991. године на главној совјетској радио-станици (Радио-1) викендом је емитован специјални десетоминутни програм. У 11 сати преподне водитељи су поздрављали совјетске грађане и позивали их на фискултуру.

Почетком 70-их у великим фабрикама и установама уведена је позиција инструктора гимнастике који је био задужен да организује фискултурне паузе и друге спортске догађаје. 80-их ова пракса је проширена и на колективне фарме (колхозе) и школе.

Вежбе су биле доста једноставне: корачање, истезање, савијање, чучњеви. Чак би се и старији прикључили. Овакве кратке паузе су побољшавале продуктивност рада, дисциплину и одржавале здравље радника.

Људи су вежбали углавном добровољно. Ипак, било је и оних који нису желели да прекидају процес рада, док су неки били просто лењи да учествују.

„У СССР-у сам радио у фабрици накита. Ту су двапут током смене сви без изузетка изводили једноставну 'индустријску' гимнастикуˮ, присећа се један корисник интернета. „Био сам тада веома млад и у почетку ми је то изгледало смешно. Али, после неколико месеци рада који захтева стално седење, врло радо сам користио прилику да се покренем и учествовао сам у овим вежбама. Тек сада схватам колико је то било добро.ˮ

За време перестројке гимнастика на радном месту је постојала само формално, а потпуно је нестала после распада СССР-а. Данас, међутим, неке руске компаније покушавају да оживе ову традицију.

Драги читаоци,
У новонасталим околностима наш сајт и наш Facebook налог могу бити подвргнути ограничењима или блокади. Да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће: