Ко је у Совјетском Савезу поседовао стране аутомобиле?

Валентин Мастјуков/ТАСС
Већина аутомобила који су били доступни совјетским грађанима производила се у СССР-у. Међутим, било је неких изузетака. 

Мада су сви у Совјетском Савезу сањали о томе да поседују сопствени аутомобил, ретко ко је то себи могао да приушти. Кола су била скупа и изузетно компликовано је било набавити их. Возила из иностранства увозила су се СССР из различитих разлога. У првим послератним годинама постојао је прилив страних аутомобила који су стизали у СССР као ратни трофеји. 

Једно од таквих возила био је Мерцедес W143. Он се производио у Немачкој касних 30-их. Неки аутомобили овог модела стигли су у Совјетски Савез после рата. Мерцедес W143 такође је постао популаран захваљујући совјетској шпијунској серији „Седамнаест тренутака пролећаˮ из 1973. 

У Совјетском Савезу углавном су се продавали половни страни аутомобили, јер је било готово немогуће да било ко купи потпуно ново возило из иностранства. Ипак, као што смо раније споменули, било је неких изузетака.  Први човек у свемиру Јуриј Гагарин поседовао је спортски купе Matra Jet, који му је поклонила француска аерокосмичка компанија Matra. Ово елегантно возило, које је дизајнирао и направио произвођач аутомобила René Bonnet, било је уникатно и изазвало је радозналост људи у СССР-у, који би се сакупљали у гомилама да изблиза погледају аутомобил. 

За већину совјетских људи куповина кола из иностранства био је недостижан луксуз. Али неки су могли себи да приуште половна возила, мада су и њихове цене биле веома високе.  Познати совјетски кантаутор Владимир Висоцки у животу је поседовао три страна аутомобила. 

Француска глумица Марина Влади, жена Висоцког, једном је мужу купила Рено 16TS. Нажалост, Висоцки је кола готово одмах слупао и она су враћена у Француску, где су поправљена и продата. 

После тога совјетски певач је купио два БМВ-а модел 2500v SST док је био на турнеју у Немачкој. Висоцки је купио два иста аутомобила, јер му је други био потребан као извор резервних делова, које је у СССР-у било немогуће набавити.  

Коначно, Висоцки је купио Мерцедес-Бенц  450 SEL W116, произведен 1974. То је био изванредан аутомобил за то доба: поседовао је ABS кочнице, пнеуматско ослањање, аутоматски мењач и мотор од 6,9 литара са 286 коњских снага. Висоцки је овај аутомобил возио по улицама Москве све до краја 1979. године када је и њега слупао. Касније је поправљен и продат у иностранству. 

Обични совјетски грађани, односно они међу њима који су добро зарађивали, могли су да купе половна страна возила без одласка у иностранство. Када су стране дипломате, бизнисмени и новинари напуштали Совјетски Савез, могли су своје аутомобиле да продају у СССР-у преко специјалне совјетске канцеларије за дипломатски кор.  Било је потребно много новца да би се ова возила набавила, као и добре везе, познавање људи који су могли да омогуће набавку. 

Овај Форд Таунус 17 M је једно од таквих возила.  

Мада је немогуће рећи ко је тачно поседовао ова егзотична страна кола, постоје фотографије неких модела са совјетским таблицама.  Ово су Ленд Ровер, БМВ 321 и Шевролет Стајллајн на совјетским путевима.

Познато је да је Виктор Луис, новинар на платном списку КГБ-а, у СССР-у поседовао овај редак Порше 911.

Совјетски океанограф Александар Вершински је рестаурирао овај Порше 914, а затим га возио. 

Један совјетски љубитељ аутомобила је од страног дипломате после саобраћајне несреће купио Бјуик Ривијера, рестаурирао га и касније возио по улицама Москве. 

70-их година неки јапански аутомобили су стигли у СССР. Овај Datsun Cedric је био међу њима. 

Главни проблем који сте имали ако поседујете страни аутомобил у Совјетском Савезу био је, осим високе цене, дефицит резервних делова и зато скупо одржавање. Поправка страног аутомобила у СССР-у могла је да вас кошта више него што просечан грађанин може да заради за неколико месеци. Ипак, то нису ни били људи који су могли себи да приуште Порше, Ленд Ровер или други егзотичан модел. 

Зато су страни аутомобили на совјетским путевима били изузетак, а не правило, све до распада Совјетског Савеза 1990. године, када су све бране отворене. 

Драги читаоци,
У новонасталим околностима наш сајт и наш Facebook налог могу бити подвргнути ограничењима или блокади. Да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“