Како је у Русији изгледао лов на вештице

Драги читаоци,
У новонасталим околностима наш сајт и наш Facebook налог могу бити подвргнути ограничењима или блокади. Да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Крајем петнаестог века Западну Европу захватило је право лудило. На све стране паљене су хиљаде ватри на којима су спаљивани осумњичени за бављење магијом, како жене, тако и мушкарци. Била је довољна и најмања оптужба у вези са ђаволом да неко буде подвргнут страшним мучењима после чега би уследило ништа мање сурово погубљење.

Кажњавање мага по наређењу Јана Вишатича. Радзивиловска хроника

Јавно власништво

Они који су се бавили гатањем завршавали су у пламену и у суседној Русији, међутим „лов на вештице“ никада није био толико масовно и систематично спровођен. Да ли знате зашто је тако било?

Другачији приступ

Опседнутост по западноевропском моделу Русија је успела да избегне због специфичног развоја православне цркве. Овде није било пажљиво разрађене демонологије коју су католици и протестанти наследили из антике. У складу с тим монументални религиозно-филозофски трактати о вештицама и демонима као што је „Мравињак“ Јохана Нидера, „Бич јеретика“ Николe Жака и наравно „Вештичји чекић“ Хенрика Крамева и Јакоба Шпренгера у Русији нису ни могли да се појаве.

„Бага Јага и птице девице“ Иван Билибин

Источно хришћанство није имало фанатичан однос према идеји о жени као неспорној „посуди зла“ и „оваплоћењу греха“ која услед „недостатка разума“ лакше од мушкараца одустаје од вере и опредељује се за склапање пакта са ђаволом. Већина оптужених за бављење магијом у Руској држави били су управо мушкарци.

„Сусрет кнеза Олега и мага“ Виктор Васњецов

Гатаре и вештице Руси нису доживљавали искључиво у негативном кључу као децу пакла и помоћнике Сатане од кога су и добили своју натприродну моћ. Сматрало се да су такви могли просто и да се роде и да ту ничег ђаволског нема.

Хришћанство се у Русију појавило касније него на Западу, а рудименти паганства дуго су се још задржали. Вештице, исцелитељи, травари и магови, најчешће су били виђени као наследници жречева који су служили у древним паганским култовима. Иако су их се бојали, људи су им се често обраћали са молбом за исцељење својих најближих или пак стоке. Гатари су често позивани на свадбена весеља како се не би љутили на младенце и заштитили њихову заједницу од сила мрака.

„Врачара на сеоској свадби“ Василиј Максимов

Држава и црква су, ипак, сматрали да је бављење магијом грешно и на све могуће начине је осуђивали и гонили. Маг или вештица нису у свим случајевима слати у ватру ради „чишћења“. Ако никоме нису смeтали и против њих није било притужби за наношење штете на њихову активност гледало се кроз прсте.

Благе казне

Када је ипак долазило до суђења, процес у случајевима бајања није водила инквизиција (у Русији није постојало ништа слично), већ као у протестанским земљама световне власти. За разлику од западноевропских „колега“ они су се ретко кад интересовали да ли су осумњичени летели на метли или учествовали у ђаволским ноћним обредима. Занимало их је пре свега у којој мери је магијом, рецимо, нанета штета сеоском домаћинству или одређеним људима.

Црква се није дистанцирала од тих процеса. Бојећи се ширења јереси била је изузетно заинтересована да сазна које књиге и религиозни предмети су коришћени у ритуалима.

Вештицу или мага најчешће су чекале благе казне. У писму Тројице-Сергијевског манастира из 1555. године упућеном властима земаља њему потчињених налазила се напомена да „лакрдијаша (скомороха) или жреца или гатару треба истући, одузети му све и протерати“.

Вештица, илустрација из 1897.

Јавно власништво

Оптужени за бављење магијом слати су у манастир „под строги надзор“ да се тамо поправе проводећи дане у посту и молитвама. За време владавине цара Алексеја Михајловича у другој половини 17. века ухваћени у „тајном богохулном општењу са злим духовима“ прогањани су у Сибир, где су у локалним затворима бивали приковани за зид и држани на хлебу и води.

Строге казне

Догађало се да се за бављење магијом у Русији кажњавало и много суровије. 1411. године у Пскову спаљено је 12 жена, оптужених да су „послале епидемију“. 1462. године у Можајску у Подмосковљу због вештичарења су спаљени бољар Андреј Дмитријевич и његова жена.

Велики кнез московски Иван Трећи добио је дојаву да су код његове супруге Софије Палеолог долазиле три „зле жене“ са травама. Све су пронађене и удављене у реци.

Илустрација из 1867, Фирс Журављов

Код истражитеља и судија се налазио читав низ оруђа, почевши од справа за мучење истезањем па све до мучења ватром и бушења ђаволских обележја, брадавица и младежа. На западу популарно мучење водом, у Русији није примењивано.

Седам кругова пакла морала је да прође везиља златним и сребрним нитима царице Јевдокије Лукјановне (Стрешњеве) Дарја Ломанова. Заједно са пријатељицом Авдотијом Јаришкином и неколико московских исцелитељки оптужена је за смрт два малолeтна царевића почетком 1639. године.
Девојке су привезали на рам за мучење истезањем, a каишеви затезани тако да руке и ноге испадају из зглобова. Ударали су их каишевима по леђима, палили ватром. Међутим, нико страшну кривицу није прихватао. На крају онај ко је преживео тортуру, био би прогнан у удаљене крајеве земље.

Илустрација из 1891, Михаил Клот

Цар Петар Велики писао је 1716. године у Војној повељи: Ако се нађе да је неко у војсци идолопоклоник, црни маг, да баје над оружјем, да је сујеверни или богохулни гатар, биће бачен у тамницу са оковима на ногама, кажњаван проласком кроз шпалир и ударцима прутова или чак спаљен.

Завршетак „лова“

Прогон вештица, чаробњака, видовњака и магова у Русији, као и у Европи престао је у другој половини 18. века, у доба просвећеног апсолутизма.

За време владавине Јекатерине Друге оптужени за практиковање магије уместо огња најчешће су осуђивани на кажњавање ударцима бича и шест месеци боравка у манастиру. „Магијски“ случајеви све чешће су постајали предмет подсмеха у друштву.

„Предвиђање“ Сергеј Соломко

Када је 1770-тих година на Камчатки капетан Тенгинске тврђаве Шмаљов спалио у дрвеној кући жену која се бавила чарањем, то је доживљено као невероватно варварство. Барон Владимир Штејнгељ револтирано је писао да је, нажалост, дело карактеристично за варварска времена, учињено у време владавине премудре и човекољубиве императорке прошло без последица по Шмаљова.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!