Зашто је ЦИА током хладног рата имала толико тешкоћа у шпијунским операцијама у Москви?

Russia Beyond (Photo: David Pollack/Corbis/Getty Images; Б.Корзин/Sputnik)
Престоница СССР-а била је најтежи изазов за америчке тајне агенте.

Драги читаоци, да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Првих година хладног рата међу агентима ЦИА било је опште познато да је Москва најопаснија и најзахтевнија дестинација на свету. Због тешких услова рада, амерички оперативци су формулисали неписана правила за извођење операција на московском терену. Правила су имала за циљ да заштите агенте и њихове изворе у суровом окршају са КГБ-ом, а у историји су запамћена као „Московска правилаˮ.

Најопаснији град  

Када су шпијуни ЦИА на задатку у Москви разговарали о било каквој осетљивој теми унутар зидова америчке амбасаде, то су чинили само у такозваном „балонуˮ. Конструкција од провидне пластике изгледала је као купола изнад стола за двоје.

„Била је то једина соба у Москви, позната као Балон, у којој сте могли да размењујете осетљиве информације, а да вас КГБ не чујеˮ, записао је Тони Мендез, бивши агент ЦИА који је био на задатку у Москви за време хладног рата, а у пензији се посветио писању.  

Зграда амбасаде САД у Москви

С разлогом се сматрало да је Москва најтежи изазов за америчке шпијуне у хладном рату. На почетку хладног рата ЦИА је, наиме, била релативно млада институција која је стајала насупрот КГБ-у са огромним искуством наслеђеним од његовог претходника НКВД-а.

Али зашто је Москва била тако опасно место за америчке оперативце?

Очи и уши су свуда

Шачица агената ЦИА који су се налазили у Москви у првим годинама хладног рата нашла се у средини у којој су странци, метафорички речено, били као „црвена марама испред бикаˮ.

Агенти се сећају да им је 7. одељење КГБ-а, задужено за праћење, непрекидно било за петама.

Тако интензиван надзор онемогућавао је агенте да се шуњају по Москви и тајно састају са својим совјетским изворима.

„У Москви би се америчко дипломатско возило нашло под блиском пратњом другог возила чим би прошло кроз капију амбасаде. Осматрачки тимови су чекали испред зграде, а затим кретали у акцију, пратећи амерички аутомобил све до његовог повратка у амбасадуˮ, записао је бивши агент ЦИА Мендез.

Осим праћења Американаца по Москви, КГБ је користио технологију за прислушкивање особља амбасаде и ЦИА.

Када су Руси саградили нову америчку амбасаду у Москви крајем 70-их, КГБ ју је напунио прислушкивачима још у фази зидања.  

„Једини начин да се зграда учини безбедном био је да се скину три горња спрата и баце, а затим да се сазидају поново користећи америчку радну снагу и амерички материјал који је донет из САДˮ, рекао је Реј Парак, некадашњи старији технички обавештајни службеник ЦИА (у пензији) у коментару за Нетфликсову документарну серију „Spycraftˮ.

У случају да агенти погреше и изгубе мету, совјетски безбедносни апарат се ослањао на совјетске грађане. Они су подстицани да буду будни и пријаве властима све што им се учини сумњивим.

Осим тога, КГБ се није устезао да застрашује тајне агенте ЦИА користећи неке злокобне методе.

„Американцима у Москви се могло десити да се врате са одмора и нађу врата свог стана скинута са шарки. Онда би им рекли да је 'неко осетио дим' и подсетили да не закључавају врата при одласку, тако да се у стан може ући без разваљивањаˮ, записао је Мендез.

Московска правила  

ЦИА је морала да дорасте овом изазову. Принуђена да учи на својим грешкама у раној фази конфликта, московска група агената ЦИА формулисала је низ принципа који су постали познати као „Московска правилаˮ.

С обзиром да никад није постојао писани документ са овим правилима, она се разликују у различитим изворима. У Музеју међународне шпијунаже у Вашингтону наводе се следећа „московска правилаˮ:

  • Ништа не претпостављај.                         
  • Никада не иди против своје интуиције.                           
  • Свако је потенцијално под контролом супротне стране.         
  • Не осврћи се; никада ниси сасвим сам.                           
  • Прати ток, нестани у гомили.
  • Мењај рутину и остани у оквиру свог идентитета.                     
  • Уљуљкај их у осећању самозадовољства.       
  • Не узнемиравај супротну страну.         
  • Изабери време и место за акцију.                       
  • Задржи отворене могућности.

Неки други извори пружају различиту верзију „московских правилаˮ. Оно што је свим верзијама, међутим, заједничко, то је јасна свест о опасности која је ова правила уопште учинила потребним.                                           

„Иако их нико није записао, биле су то заповести које смо сви знали... Пре него што би дошли у Москву, сви су познавали ова правила. Била су једноставна и препуна здравог разумаˮ, записао је Мендез.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“