Како су се Јапанци први пут појавили у Русији

Драги читаоци, да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

Пријавите се на наш Телеграм канал
Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Све до XVII века Руси практично ништа нису знали о Јапану. До њих су стизале само шкрте фрагментарне информације од Европљана. Далеку азијску земљу замишљали су као бајковит богати крај, „златно острвоˮ, на којем живе „од природе суровиˮ људи (до Русије су, наиме, стизала сведочења о јапанском прогону хришћана).

Средином XVII века козачки одреди које је цар послао у истраживање Сибира стигли су до полуострва Камчатке и изашли на обалу Тихог океана. Управо на том месту среле су се две цивилизације.

До тог времена Јапан се напорима шогуна из династије Токугава већ био затворио од остатка света, омогућавајући ограничен приступ својој земљи само кинеским и холандским трговцима. Бродове намењене за далеке прекоморске пловидбе су одузимали и уништавали, а у приобалним водама дозвољавали само пловидбу малих трговачких бродова.

Више пута се догодило да бура и олуја те крхке бродиће однесу до обала Камчатке, а јапански морнари који би преживели бродолом излазили су на обалу коју су руски владари већ посматрали као своју територију.

Јапанац Петра Великог

Један од таквих преживелих бродоломаца био је и трговац из Осаке Дембеј Татекава. 1697. године пронашли су га козаци Владимира Атласова и заштитили од локалних племена Камчадала (Ителмена).

„А кад је Володимер Отласов са козацима у камчадаљску земљу дошаоˮ - описивао је касније Јапанац своје доживљаје у трећем лицу - „и он, Денбеј, видећи да је њихова храна чиста, дође код њих, како га не би оставили гладног. А Володимер и његови другови га узеше, Денбеја, код себе, и не дадоше га камчадаљским странцима, већ га одведоше у земљу сибирску.ˮ

Татекава, који је из Сибира убрзо доспео у Москву, фактички је био први Јапанац у Русији. Постоје, додуше, подаци да се још 1600. године у Москви нашао мисионар Николај, који је стигао са Филипина и био крштен као католик. Он је страдао током политичке и економске кризе познате као Смутно доба. Међутим, није потврђено да је био Јапанац.

Научивши руски језик, Дембеј се 1702. године сусрео са царем коме је детаљно описао живот у својој земљи и карактер свог народа. Желео је да се врати кући код своје жене и двоје деце, али строга политика шогуната по питању изолације земље то је учинила немогућим. Под именом Гаврил Богданов Јапанац је остао у Русији, где је по царској заповести подучавао јапански.

1706. године у Санкт Петербургу је основана школа за учење јапанског језика, која је касније пребачена у Иркутск. Предавачки кадар у њу је стизао на исти трагичан начин на који је у Русију дошао Дембеј, услед бродолома јапанских бродова код обала Камчатке.

Тако је помоћник и наследник првог Јапанца постао извесни Саниму. 1736. године у Санкт Петербург су стигли спасени Јапанци Соза и Гонза, који су после примања православља понели имена Кузма Шулц и Дамијан Поморцев. Сенат је наложио да се „хитно пронађе јапански брод у којем су они били, а притом и књиге на том језику које су руски људи узели, и те књиге код кога се сада налазе, и колико год тих књига и свакаквих писама на јапанском језику буде пронађено, све да се хитно пошаље у Сенатˮ.

Гонза је саставио нешто налик на први руско-јапански речник, мали „Нови лексикон словено-јапанскиˮ. А 1782. године објављен је руско-јапански „Лексиконˮ Андреја Татаринова који је завршио школу јапанског језика. Он је садржао преко хиљаду речи и израза на руском језику и на јапанском писму хирагана.

„Прозорˮ у Јапан

Петра I су веома заинтригирале информације које је добио од Дембеја. Иако је у то време цар био потпуно заокупљен Северним ратом против Швеђана, освајањем прибалтичког појаса и пробијањем „прозора у Европуˮ, чинило му се да је прозор према Јапану исто тако значајан.

Цар је знао да ће успостављање политичких и економских контаката са Јапаном значајно допринети насељавању Далеког истока. Руским насељима у тим крајевима било би далеко лакше да све што је потребно набављају из суседне „земље излазећег сунцаˮ, него из централне Русије.

Још током живота Петра I Руси су почели да насељавају Курилска острва, која су за њих била својеврсни степеник ка Јапану. Међутим, непосредни контакти почели су касније, у време владавине царице Ане Ивановне.

1739. године уз јапанске обале пристали су бродови Данца Мартина Шпанберга и Енглеза Вилијама Валтона који су се налазили у руској служби. Шпанберг је упловио у залив острва Кјушу и на брод примио јапанску делегацију са поклонима.

Валтон је, са друге стране, стигао до острва Хоншу и одлучио да изађе на обалу, где је провео неко време у контакту са локалним становништвом.

Ови морепловци су имали среће, јер Јапанци обично нису били милостиви према незваним гостима и овакве посете су могле да се заврше трагично. Касније су руске бродове на обалама „земље излазећег сунцаˮ дочекивали одреди наоружаних војника и групе бродова обалске страже, који су спречавали искрцавање и терали их да се удаље на отворено море.

Још један покушај успостављања односа са Јапаном подузела је царица Катарина II 1792. године. Стране су чак одржале преговоре на острву Хокаидо, али никакав озбиљан развој односа није уследио.

1811. године Јапанци су заузели руски војни једрењак „Дианаˮ, који је имао задатак да изради хидрографски опис Курилских острва. Земље које нису имале дипломатске односе нашле су се тада на ивици рата. Конфликт је ипак разрешен, а руски морнари су се вратили кућама после две године заточеништва.

50-их година XIX века САД су практично на силу извукле Јапан из самоизолације. Земља се отворила према свету и кренула путем модернизације и масовне обнове наоружања. Русија је на Далеком истоку тако стекла не само важног економског партнера, него и озбиљног геополитичког супарника, у шта се и уверила почетком 20. века.