Колико руских космонаута је погинуло приликом лета у свемир? (ГРАФИКОН)

Александр Моклецов / Sputnik
Последња и најтежа трагедија догодила се 1971. године.

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Одмах да појаснимо: ниједан космонаут није погинуо у самом космосу. Они који су били у Земљиној орбити, погинули су у Земљиној атмосфери, приликом дехерметизације кабине или због отказивања система падобрана.

Совјетска космонаутика у свемиру укупно бележи 4 смрти, а последња трагедија догодила се 1971. године.

Али у целом свету ова цифра достиже 18.

Највише астронаута је страдало у мисијама САД. 1986. Несрећа на шатлу „Чаленџерˮ 1986. године однела је животе седам америчких астронаута. Трагедија се догодила у 73. секунди лета на висини од 14 километара, када се шатл још видео са Земље, а његов лет су у директном преносу пратили милиони људи из целог света. Једна од бустер-ракета се одвојила и пробила резервоар за гориво.

Друга трагедија догодила се 2003. године: шатл „Колумбијаˮ распао се 16 минута пре слетања, чим је ушао у гушће слојеве атмосфере. У њему се налазило 6 америчких астронаута и један експерт из Израела. Касније је комисија утврдила да је узрок било пуцање спољног термозаштитног слоја левог крила. При старту шатла у њега је доспео откинути комад термоизолације од резервоара за кисеоник.

Прва смрт у свемирском броду

Међутим, прва смрт догодила се у совјетском свемирском броду „Сојуз-1ˮ. Владимир Комаров је био међу првим космонаутима на планети са редним бројем 7.

1962. године свемирска трка између СССР-а и САД била је на врхунцу и совјетски руководиоци свемирског програма вребали су сваку прилику да претекну Сједињене Државе. Исте године одлучено је да се пројектује брод „Сојузˮ за лет око Месеца, што је трајало пет година. До тада је већ направљена нова генерација брода „Сојуз-2ˮ. Комаров је имао специфичан задатак: да по први пут споји два брода у свемиру („Сојуз -1ˮ у којем се он налазио и „Сојуз-2ˮ, који је узлетео дан касније). Али спајање није успело.

Владимир Комаров

Од самог старта нешто није било у реду са „Сојузом-1ˮ. Најпре се није отворио један од панела соларне батерије. Затим није успела оријентација брода према Сунцу, отказала је краткоталасна веза... А када је космонауту наређено да крене у слетање, аутоматско управљање није дозволило да дође до кочења. Комаров је ипак успео да успостави контролу над бродом и чинило се да су проблеми решени. Међутим, у завршној фази слетања запетљала су се ужад падобрана. Летелица „Сојуз-1ˮ ударила је о земљу брзином од око 60 метара у секунди и експлодирала.

„Оно што се догодило са Комаровом је наша грешка, инжењера система. Пустили смо га прерано. Нисмо довршили 'Сојуз'ˮ, рекао је касније академик Борис Черток, један од главних конструктора. Пре него што је Владимир Комаров полетео у свемир „Сојузˮ је имао три лансирања без посаде и код сваког је дошло до проблема. „Требало је да урадимо бар још једно право безбедно лансирање. Можда са макетом човека. И да будемо потпуно сигурниˮ, сматрао је Черток.

Случај „Сојуза-11ˮ 

Четири године касније догодила се још једна велика трагедија. Током повратка из орбите дошло је до дехерметизације брода „Сојуз-11ˮ и тројица космонаута (Георгиј Добровољски, Владислав Волков и Виктор Пацајев) погинули су на путу према Земљи.

Посада је имала задатак да се први пут споји са првом орбиталном станицом са посадом на свету „Салут-1ˮ. У јуну 1971. године они су без проблема извели ово спајање и обавили све што је потребно, након чега су примили команду да се врате на Земљу. У одељењима „Сојуза-1ˮ притисак и температура били су задовољавајући, сва апаратура је функционисала, а веза са Земљом била је стабилна. Лет је протицао према плану све до тренутка када се на висини од 150 километара радио-веза са космонаутима изненада прекинула. Међутим, апарат са посадом наставио је спуштање. Ушао је у густе слојеве атмосфере, у предвиђено време покренуо се систем падобрана, укључили су се мотори за меко слетање и апарат је слетео у планираном рејону. Када је на лице места стигао тим за потрагу, у капсули су пронашли беживотна тела космонаута у њиховим седиштима.

Утврђено је да се на висини од 150 километара од Земље отворио вентил који има задатак да нивелише притисак у летелици. Он је заправо требало да се отвори тек на 4 километра од Земље. Посада је схватила у чему је проблем, покушала да спречи „цурењеˮ, али већ 40 секунди касније притисак у кабини је пао, космонаути су изгубили свест, а убрзо и живот. Могли су да их спасу скафандери, да су их имали, али „Сојуз-11ˮ је могао да понесе три космонаута само ако нису носили скафандере.   

Од чега највише умиру космонаути?   

Смрт посаде „Сојуза-11ˮ била је најстрашнија трагедија у историји совјетско-руске космонаутике. Али знатно више људи у целом свету погинуло је не за време лета, него на Земљи: током неуспешних лансирања ракета, за време тестирања и припреме летова. Ради се о најмање 300 људи.

Руски научници су такође утврдили од чега најчешће умиру космонаути који су боравили у орбити и успешно се вратили кући. Анализирани су подаци од 1960. до 2018. године. За то време 118 совјетских и руских космонаута извело је најмање један лет у свемир. Скоро трећина њих (37 људи) умрла је до краја истраживања.

Водећи узрок смрти међу космонаутима су кардиоваскуларна и онколошка обољења. Притом, док срчане болести предњаче у укупном броју, рак је најчешћи узрок смрти код оних који су више времена провели у космосу.

Како истичу научници, не ради се о статистички значајним показатељима, али они „изазивају забринутостˮ, јер се ризик од онколошких обољења везује за повећану радијацију у свемиру.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“