Град који је вековима био главна лука Русије

Пијаца на пристаништу у Архангелску. 1896, Константин Коровин

Пијаца на пристаништу у Архангелску. 1896, Константин Коровин

Третјаковска галерија / Public domain
Све док Петар Велики није направио „прозор у Европу“ преко Балтичког мора, улогу „прозора“ имао је Архангелск, град на обали Северног леденог океана.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Русију данас запљускује 13 мора, међутим, није увек било тако. У 16. веку земља је излазила једино на Северни ледени океан и свим снагама се борила да се позиционира на Балтику. У таквим условима обављати тако неопходну за развој државе трговину са Западном Европом није било лако.

Северни Ледени океан. Мурманск. 1913, Константин Коровин

За време Ливонског рата 1581. године шведска војска заузела је Нарву, једину велику руску луку на балтичкој обали. Ивану Четвртом није преостало ништа друго него да развија северни правац. Енглески трговци у то доба већ су прокрчили пут према руским насељима на обали Белог мора, међутим мањих локалних пристаништа било је врло мало за ефикасну трговину, а велика лука истински неопходна.

У заливу Кандалакше (Бело море). 1896, Александар Борисов

Цар је 4. марта 1583. године наредио да се поред Михајловско-Архангелског манастира који се налазио на ушћу Северне Двине, 30 километара од Белог мора, подигне град. Идуће године овде је никло утврђење Нови Холмогори, од 17. века познато као Архангелск. Француски трговац Жан Соваж дивио се умећу градње дрвене тврђаве, без употребе ексера и клинова, само уз помоћ секире, примећујући да ни највештији столар ништа боље не би могао да направи. 

Михаило-Архангелски манастир, 1900 / Ј.И. Леjцингер

Архангелск се брзо и незадрживо развијао, изграђено је велико поморско пристаниште, трговачки центри за стране трговце, такозвани „гостинијe двори“. Енглези, Холанђани и други „Немци“ доносили су вунене тканине, плиш, чипку, вино, драго камење, барут и топове, одвозећи, пшеницу, свињетину, сланину, куне, смолу и другу робу. Практично целокупна руска трговина са западним земљама одвијала се у то време преко овог северног града.

Пијаца на пристаништу у Архангелску. 1896, Константин Коровин

Петар Велики посетио је Архангелск 1693. године и био под снажним утиском онога што је видео. Велики број и разноликост страних бродова импресионирали су младог цара. По његовом налогу у граду је основано Соломбалско бродоградилиште у коме је, између осталог, стварана руска војна и трговачка флота. На самом почетку Северног рата против Шведске, тачније 25. јуна 1701. године, непријатељ је покушао да заузме град, али је био поражен код Новодвинске тврђаве која је штитила прилазе граду. Била је то прва велика победа руске војске у том рату.

На почетку своје владавине Петар Велики је много урадио за развој Аргангелска, али и на крају био кривац за гашење овог центра руске трговине. Када је у рату постао приметан одлучујући преокрет у корист Русије цар је својим указима свесно почео да преусмерава трговинину из Архангелска у Санкт Петербург, основан 1703. године. Већ 1718. године тек једна трећина извоза ишла је преко северне луке, а по окончању борбених дејстава град на Неви држао је практично сву трговину са западним државама у својим рукама.

Архангелска лука на Двини. 1894, Константин Коровин

У време владавине Јекатерине Друге Архангелск је већ правио проблеме развоју Санкт Петербурга, а императорка укинула ограничења која је увео Петар Велики. Ипак, раније стечене позиције град није успео да поврати и заостајао је за престоницом империје, као и Ригом и Ревелом (Талином). Древна лука наставила је да губи позиције оснивањем на обали Баренцовог мора луке Мурманск која се није ледила.

А.И.Попов. „Архангелск. Рано јутро“, 1973.

Ипак, када су Први и други светски рат створили велике проблеме за пловидбу Балтичким и Црним морем, Архангелск је постао права сламка спаса. Са овог места у луке земаља савезница отпремани су пшеница, дрво и друге сировине, а у супротном смеру стизало оружје и муниција. Први савезнички арктички конвој са стратешким товаром „Дервиш“ стигао је 31. августа 1941. године управо у Аргангелск.

Поглед на град Архангелск. Део насипа са црквом Свете Тројице. Слика руског уметника В. Гаљанина. 1826.

Архангелск већ дуго није главна морска лука Русије и више не служи као „северна капија“ земље, препустивши ту част Мурманску. Ипак, у једној сфери је задржао позиције. Наиме, као у осамнаестом веку, тако и у наше дане, град игра важну улогу у организацији научно-истраживачких експедиција у проучавању Арктика.

Морско-речна станица у Архангелску. У позадини је Михаило-Архангелски храм, лево је ледоломац „Диксон“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“