Како су совјетски ветерани Другог светског рата славили Дан Победе (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У совјетско време је Дан Победе, колико год данас чудно звучало, заправо био дан жалости. Обично је Црвеним тргом пролазила само мања парада ветерана, а на другим местима су се учесници рата сами приватно окупљали, сећали се својих изгинулих ратних другова и полагали цвеће на њихове гробове. Уз минут ћутања пустили би сузу и прошапутали: „Никада више“.

Учесник рата Дмитриј Кудашев са фотографијом из ратних дана на којој он улази у ослобођени Београд у септембру 1945. године (фотографија је из 1965. године)

Болничарка за време прославе на Црвеном тргу (1968)

Сусрет ветерана Другог светског рата близу Централног музеја Оружаних снага СССР-а у Москви (1970)

Пилоти славе 9. мај 1970. године на тргу испред Бољшог театра

Учесница рата у својој старој униформи на паради ветерана на Црвеном тргу (1971)

Валцер уз старе војничке песме (из 1970-их)

Поједини ветерани, који нису могли да присуствују на прославама, стављали су код куће своје ордење на груди, прелиставали албуме са фотографијама и причали деци и унуцима о ратним годинама (из 1970-их)

Сусрет ратних другова испред спомен-комплекса херојске Брестске тврђаве, 1972.

Ратни ветерани у сусрету са совјетским пионирима (из 1970-их)

Писац Константин Симонов (у средини) са ратним дописницима и ветеранима (1975)

Емоције (1976)

Учесници Стаљинградске битке окупљени у згради локалне школе (1977)

„Било једном у мају“. Ветеран у Казању, руска република Татарстан (1977)

Жене су могле да носе своје униформе или да окаче ордење на цивилно одело (1977)

Учесница рата, Москва (1977)

Сусрет испред Бољшог театра (1978)

Дуго очекивани сусрет људи који су ратовали раме уз раме и помагали једни другима (1978)

Дан Победе у Москви. После рата су многи људи остали без руку и/или ногу (1979)

Ветерани су носили све своје многобројно ордење (1979)

Ветерани су ћаскали са пролазницима, децом и студентима, и одговарали на њихова питања, али нису много волели да причају о ратним ужасима. Углавном су описивали храброст ратних другова (1979)

Ветерани на прослави Дана Победе на централном стадиону Чељабинска (1980)

Леп обичај је био да се учесницима рата поклања цвеће (1982)

Ратни ветерани и други грађани иду у московски парк „Горки“ на прославу Дана Победе (1983)

„Где сте, браћо по оружју?“ Ратни ветеран носи транспарент са називом своје дивизије (1983)

„Још има барута у фишеклијама“, цитат из Гогољевог романа „Тарас Буљба“ сада је препознатљива фраза у руском језику и значи да је човек још увек у снази, да га време још није прегазило, па чак може и да игра у овим годинама (1983)

Подсећање на старе песме са фронта... (1983)

...и на минуле дане (1983)

Традиција великих концерата и прослава поводом Дана Победе почела је тек током 1980-их (фотографија је из 1983. године)

Одмор после званичних церемонија на Црвеном тргу (1985)

Три генерације: За време прославе 50-годишњице Победе 1995. године