Зашто су руски затвореници тетовирали Лењина и Стаљина на грудима?

Kira Lisitskaya (Photo: Legion Media)
Многи затвореници су кривили управо совјетски режим за своју лошу срећу, па у чему је онда квака?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„За осуђенике на смрт, ноћ је застрашујуће време. Сви спавају, али они спавају као дивље животиње: опрезни... будни. Најмање куцање, шуштање… и већ се две-три главе узнемирено дижу, ослушкујући ноћну тишину…“ 

Ово је уводни пасус чланка објављеног у пронацистичким новинама штампаним на окупираној територији Совјетског Савеза 1943. године. У чланку је аутор испричао причу о затворенику који је побегао стрељачком воду откривши своје голе груди, на којима су били истетовирани портрети Лењина и Стаљина.  

Иако прича није поткрепљена доказима, ова теорија се проширила далеко изван страница ове пропагандне публикације.  

„Пропусница за живот“ 

Не зна се тачно порекло ове затворске приче. Оно што се поуздано зна је да су неки совјетски затвореници тетовирали портрете Лењина и Стаљина на грудима и да су се појавиле различите теорије зашто су то радили. Прича објављена у новинама које контролишу нацисти можда није учинила ништа осим даље популаризације постојеће затворске приче.  

„Осуђеници на смрт тетовирали би портрете Стаљина и Лењина на грудима и леђима у нади да ће избећи казну. Нико из стрељачког вода се не би усудио да пуца у слику [Стаљина]“, објашњава аутор популарног видеа на Јутјубу.  

С обзиром на то колико је Стаљинов култ личности био јак и продоран, није тешко замислити да су чланови стрељачког вода били узнемирени и збуњени када би им било наређено да упуцају слику „Оца нација“, макар и  истетовирану на грудима затвореника.  

Иако не постоје потврђени записи који би сугерисали да су такве тетоваже служиле совјетским осуђеницима као пропуснице за живот, такође је немогуће искључити такву могућност.  

Чак и да тетоваже Лењина и Стаљина нису поштеделе животе огромног броја затвореника, можда је било појединачних случајева када су помогле.  

Упркос сумњивом пореклу, прича о тетоважама које спашавају животе затвореника проширила се по совјетским затворима. Новопечени затвореници који су тетовирали портрете совјетских вођа на својим грудима можда су искрено веровали у њихову моћ спасавања живота ако дође до тешког тренутка. 

Револуционар Јосиф Џугашвили звани Коба (касније Стаљин)

Знак лојалности

Постоје и друге теорије зашто су неки затвореници тетовирали портрете совјетских вођа на својим телима.  

„Тетоваже осуђеника са приказом Стаљина и Лењина почеле су да се појављују одмах након Октобарске револуције 1917. На тај начин су исказивали поштовање према потомцима сопствене класе злочинаца, који су први пут у историји Русије успели да преузму контролу над земљом. Осуђеници су истицали свој привилегован положај, припадност елити на власти“, каже аутор популарног видеа на Јутјубу.  

И Лењин и Стаљин су служили затворске казне пре него што их је руска револуција довела на врх новог совјетског друштва. Ово објашњава повезаност са лидерима земље коју су неки затвореници осећали.  

Међутим, Стаљиново доба карактерише масовна репресија над општом популацијом и вансудска погубљења која су спроведена у огромним размерама. Друга теорија заснована на овој чињеници тврди да су тетоваже Лењина и Стаљина биле симболичан знак јавног покајања које су неки затвореници демонстрирали, надајући се опросту који, у већини случајева, никада није дошао током њиховог живота. 

Затвор „Владимирски централ“, град Владимир, 1988.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“