Kако је омиљена певачица Николаја Другог постала совјетски обавештајац?

Public domain
Надежда Плевицка целог живота маштала је само о музици. Али, револуција из 1917. године из корена је променила њене планове.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Карактеристичном руском лепотом и несвакидашњим талентом Надежда Васиљевна Плевицка подједнако је одушевљавала све пред којима је наступала, од монарха до последњег поданика. Овако је о једној од најпопуларнијих певачица у Руској империји, говорио сликар Александар Беноа.

Уживајући у боемском животу, љубави и одушевљењу армије поклоника, међу којима је био и сам император Николај Други, Надежда није могла ни да претпостави да ће се икада бавити прикупљањем обавештајних података и чак учествовати у отмицама људи.

„Курски славуј“

Рођена у сељачкој породици у Курској губернији, Надежда Плевицка, рођена Виникова, захваљујући изуетном таленту и труду стигла је до најбољих позоришних сцена у земљи. Руске народне песме извођене задивљујућим мецосопраном биле су својеврсни знак препознавања ове уметнице.

Позоришни критичар Александар Кугел који је присуствовао концерту Надежде Васиљевне у Кисловодску овако је описао свој доживљај: „Када је запевала Плевицка, постало је одмах свеже, почео да дувао ветар пољем, замирисала зрела раж, заплавили се различци и чинило се да земља дише пуним плућима.. Слушао сам и хтео да заплачем“.

По специјалном позиву певачица је наступала пред царском породицом. После концерта Николај Други пришао јој је и рекао: „Слушао сам Вас данас са великим задовољством. Чуо сам да никада нисте учили певање. И немојте да учите. Останите такви какви сте. Много сам слушао учене славује, а сви они певали су за ухо, док ви певате за срце“. Ставивши руку на срце монарх је додао: „И најједноставнија песма у вашој интерпретацији добија на значају и продире овде“.

За време Првог светског рата „курски славуј“, како ју је звао император, отишла је на фронт, где је радила као болничарка, али и подизала морални дух војника, наступајући пред њима на добротворним концертима. За свој пожртвовани рад Плевицка је награђена Орденом свете Ане.

У емиграцији

Вихор Грађанског рата који је захватио Русију није заобишао ни чувену певачицу. Плевицка је у почетку била на совјетској територији и наступала пред војницима Црвене армије, али игром случаја обрела се у табору белих, где је пронашла нову љубав, младог генерала Николаја Скоблина.

После победе бољшевика са њим напушта Русију и одлази у Француску. Супружници су много путовали по Европи и Сједињеним Државама, где је Надежда Васиљевна успешно наступала на концертима за руске емигранте који су патили од носталгије за изгубљеном отаџбином.

Ипак, њена публика била је малобрајна, а странци за руске народне песме нису показивали занимање. Потешкоће финансијске природе самим тим бивале су све озбиљније. У том тренутку на хоризонту се и указала совјетска обавештајна служба.

Црвени „славуј“

Претеча КГБ-а Удружена државна политичка управа при Савету народних комесара СССР-а (ОГПУ) дуго је пратила Николаја Скоблина и његову супругу. Генерал се, наиме, налазио на једној од кључних позиција у такозваном Руском општевојном савезу, највећој организацији беле емиграције која је водила борбу против Совјетског Савеза.

Супружнике је 2. септебра 1930. године посетио Скоблинов колега, Петар Коваљов, који се некада борио на страни белих у Грађанском рату, а у том тренутку радио у Удруженој државној политичкој управи под именом Силвестров. Он је и заврбовао очајни брачни пар обећавши им амнестију и могућност повратка у СССР, где би Надежду чекала сјајна естрадна каријера, а њеног супруга место у Црвеној армији.

Генерал и његова супруга, у Москви познати под псеудонимима Фармер и Фармерка, седам година достављали су Совјетском Савезу драгоцене информације о раду Руског општевојног савеза. Захваљујући њима чекисти су успели између осталог, да неутралишу 17 агената ове организације у СССР-у и открију 11 станова за тајне састанке у Москви, Лењинграду (Санкт Петербургу) и Закавказју.

Кључни ангажман „фармера“ био је учешће у отмици руководиоца Руског општевојног савеза генерала Јевгенија Милера који је доведен у Москву и убрзо стрељан. Управо је Скоблин 22. септембра 1937. године одвео свог шефа на кобни састанак са двојицом радника немачке амбасаде (емиграција је одлучила да се оријентише на Трећи рајх, што је и натерало СССР на активније деловање у погледу њих) како се испоставило, совјетским агентима.

Милер је посумњао у Скоблинове честите намере и пред одлазак оставио цедуљу на столу. „Састанак организован на иницијативу Скоблина, Могуће да је клопка“.

После генераловог нестанка сарадници Руског општевојног савеза дошли су по оног који се чинио као главни виновник свега што се догодило, али он је успео да им побегне испред носа. Уз помоћ Совјетског Савеза Николај Скоблин пребачен је у Шпанију где је ускоро мистеризоно, без трага, нестао у хаосу бруталног Грађанског рата.

„Курски славуј“ морао је да плати за обоје. Француска полиција је Надежду ухапсила 24. септембра. И поред тога што је у њеној Библији приликом претреса пронађена табела за шифровање она кривицу није признавала.

Надежда Плевицка је оптужена као „саучесник у отмици генерала Милера, за насиље почињено над њим“, као и за шпијунажу у корист Совјетског Савеза. Осуђена је на 20 година затвора, а председник Албер Лебрен одбио је да је помилује.

Робијала je у затвору у граду Рен када је Француску окупирала немачка војска. Првог октобра 1940. године изненада је умрла у 56. години, врло могуће уз помоћ нациста који су се пажљиво упознали са њеним случајем.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“