Стамбени рејони Москве и Петербурга 60-их година кроз објектив америчког истраживача (ФОТО) 

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Амерички историчар Џон Вилијам Репс истраживао је урбанизам и јавне просторе у бројним земљама широм света. На лето 1964. године посетио је и Совјетски Савез, укључујући Москву и Лењинград (данашњи Санкт Петербург), где је начинио бројне  колор фотографије најобичнијих градских рејона и дворишта, као и нових стамбених блокова који су још били у изградњи. Захваљујући његовој збирци фотографија можемо да заронимо у атмосферу совјетских шездесетих.

Рана совјетска индустријализација повећала је градску популацију, али није успела за њу да обезбеди стамбени простор. Зато су током неколико деценија људи живели у заједничким становима или домовима. Никита Хрушчов је био познат по много тога, па и по процесу дестаљинизације СССР-а. Али његово име је овековечено у стамбеним зградама хрушчовкама. 

Почетком 60-их Хрушчов је покренуо процес масовне изградње са циљем да се реши проблем недостатка стамбеног простора за становнике градова. 

Овако је изгледала типична хрушчовка. Јефтина зграда од бетонских панела на два до четири спрата имала је веома мале станове и није имала лифтове. Али људи су били пресрећни да дођу до сопственог простора и иселе се из заједничких станова. 

Власти су се потрудиле да уреде урбани простор у новоизграђеним рејонима. Зелене површине са дрвећем...

... дечја игралишта у сваком дворишту...

…па чак и фонтане! Мада је овај „луксуз“ био пре изузетак, него правило. Деца су фонтане лети притом користила не само за гледање, него и за купање. 

Сви рејони су имали сопствене школе у суседству, тако да су деца могла пешке да стигну на часове. 

И, наравно, ту су биле јаслице и обданишта за млађу децу. Родитељи су децу водили у јаслице од раног узраста – чак и са само неколико месеци – и враћали се да раде за напредну совјетску будућност.  

Нови рејони имали су типичне зграде са продавницама које су често нудиле универзалан избор робе. 

Џон Вилијам Репс је био изненађен мрежом која је имала за циљ да спречи да комади фасаде падну на пролазнике. 

Хрушчовке су имале веома мале терасе и у почетку су људи покушали тамо да направе мале баштице, али касније су их претворили у оставе, јер мали станови нису нудили довољно таквог простора. 

А поред зграде се налазило двориште између зграда са парком. Обично су овакве зграде имале више спратова (и лифт) и лепше декорације на фасади. 

Све фотографије досад биле су из Москве, а сад следи неколико из Лењинграда (данашњег Санкт Петербурга).

Улице у новим стамбеним рејонима биле су широке и поред њих су се пружали дрвореди ради хладовине и како би спречили да прашина са пута стигне до пешака. 

У раним стамбеним зградама у сваком приземљу налазили су се станови како би се максимално искористио простор. Касније су архитекте предложиле да се у приземљу направе продавнице. 

Џон Вилијам Репс је у Лењинграду посетио тек изграђене масивне комплексе са вишеспратницама. 

Као и неке раније подигнуте зграде у стилу конструктивизма, где је сваки простор могао бити претворен у неку врсту игралишта. 

Недостатак простора и тераса приморао је многе људе да веш суше напољу, па је ово био типичан призор у околини совјетских стамбених блокова. 

Како не бисте помислили да су сви у СССР-у живели у малим хрушчовкама, ово је још један лењинградски пример џиновске деветоспратне стамбене зграде.