У Србији ће поводом 350 година од рођења Петра I бити издата поштанска марка и постављена биста

Портрет руског цара Петра I. (1672-1725).

Портрет руског цара Петра I. (1672-1725).

Марија Ђована Клементи
Церемонија поништавања поштанске марке одржаће се 9. јуна.

Српски портрет Петра I наћи ће се на посебној поштанској марки поводом 350-годишњице од рођења императора, а у Сремским Карловцима биће постављена биста овог руског владара. Како је дописнику агенције ТАСС саопштила прес-служба „Поште Србије“, церемонија поништавања марке одржаће се 9. јуна.

„Поводом 350 година од рођења Петра Великог 'Пошта Србије' ће представити издање две поштанске марке номиналне вредности 30 и 85 динара. Уметничко решење за марку од 30 динара представља портрет Петра Великог, дело академског сликара Бобана Савића, аутора дизајна марака за 'Пошту Србије'. Ова марка ће бити намењена за унутрашњи промет. Док ће на марки номиналне вредности 85 динара, намењеној за међународни промет, бити приказан 'српски' портрет цара Петра Великог из XVII века непознатог аутора, који се чува у музеју Ермитаж у Санкт Петербургу. Марке ће бити пуштене у промет 9. јуна 2022. године“, наводи се у саопштењу прес-службе.

Како је саопштила „Пошта Србије“, мотиве вињета на маркама чине фрагменти из указа Петра I о слању учитеља из Русије у Србију, захваљујући чему је у Сремским Карловцима основана прва српска школа. Осим тога, издање марака у тиражу од 25 хиљада примерака биће украшено деловима стрипа „Петар Велики“ који су 1941. године објавили руски емигранти у Србији Константин Кузњецов и Павле Пољаков.

Српски портрет Петра I

Донедавно се сматрало да је утицај Петра I на Балкану најуочљивији у Црној Гори, где се по царевом наређењу вековима слало злато за изградњу храмова и помоћ народу. Међутим, захваљујући сарадњи Руског дома и Руског научног института (РНИ, почео са радом 1924. године, обновљен 2. фебруара 2022 године) у Београду популаризовани су детаљи раније непознати широј јавности у вези са Петровим наслеђем у Србији. 

Директор Руског дома Јевгениј Баранов рекао је дописнику агенције ТАСС да се ради о изузетном портрету Петра Великог, који је вероватно насликан за његовог живота. Портрет су у XIX веку открили руски научници на Фрушкој Гори, у манастиру Велика Ремета, где су га српски верници поштовали као икону.

„Практично читаво наслеђе Петра Великог одводи нас у Црну Гору, осим малог града Сремски Карловци, одакле почиње историја српског школства. 20-их година XVIII овде је саграђена Прва српска школа на територији Аустријске империје. И та школа је саграђена, а касније су у њу долазили учитељи, све по налогу Петра Великог. Током наших истраживања дошли смо до података о постојању српског портрета Петра I,  који се до краја XIX века чувао у манастиру Велика Ремета“, рекао је Баранов.

Како је гроф Уваров пронашао портрет?

Према речима Баранова, историја портрета је веома занимљива. Почиње крајем 70-их година XIX века, када је Србију посетио познати руски историчар и археолог гроф Алексеј Уваров, историчар уметности, оснивач Историјског музеја на Црвеном тргу у Москви. У том тренутку, према његовим сећањима, манастир Велика Ремета се налазио у попупорушеном стању после турског пустошења. Међутим, монаси су га примили и међу портретима који су се налазили у гостинском делу манастира Уваров са изненађењем проналази портрет Петра Великог, који није личио ни на један раније познати портрет руског цара. О том портрету је, по повратку у Русију, обавестио слависту и историчара уметности Владимира Качановског, који се толико заинтересовао за њега да је отишао у Србију, посетио Велику Ремету и након тога написао велики чланак о слици која се чува у манастиру.

Истраживање Качановског

Качановски је детаљно описао портрет, који је „непознатим путевима стигао код аустријских Срба“. „Народ (православни Срби), за време 'славе' (празника храма) и великих празника из цркве одлази у просторије игумана да целива портрет руског цара Петра као чудотворну икону: када улази у собу, благочестиви Србин се крсти, изговара речи 'о, ти, наш избавитељу', а затим целива портрет. Трагови од честих целивања могу се јасно видети на портрету“, написао је Качановски.

Од монаха из манастира Качановски је чуо и забележио легенду, према којој је Петар Први на повратку са путовања по Европи свратио у манастир Велика Ремета и провео ту шест недеља. У знак захвалности за гостопримство наредио је да се сваке године манастиру шаље 300 рубаља и поклонио му је свој портрет. Према речима монаха, царски новац је стизао у Ремету до 40-их година XIX века, а царев портрет се поштовао као икона.

Упркос легенди на полеђини портрета се налази запис о томе да је портрет манастиру поклонила породица из Сремских Карловаца  - Павле и Наталија Панаотовић - 22. маја 1818. године.

Пут до Ермитажа

За чланак Качановског заинтересовао се чувени критичар, колекционар антиквитета Владимир Стасов, који је отишао у Србију, проучио платно и изнео мишљење да је портрет насликан према живом моделу.

„Сви мени досад познати портрети великог цара из епохе његових зрелих година учинили су ми се слабим и безначајним у поређењу са овим портретом. Тако су изразито на њему  приказане црте лица, толико оне одговарају представи [о Петру I]. Одмах сам одлучио да оваквом портрету није место негде у забити Србије, да не треба да пропада у непознатим даљинама, и да је наша обавеза да уложимо све напоре да он из Србије заувек пређе у Русију“, истицао је он.

Захваљујући Стасовљевим напорима портрет Петра I је на препоруку Константина Победоносцева, царског представника у Синоду, и уз сарадњу српског митрополита Михаила пребачен у Петербург и по жељи покојног цара купљен за Ермитаж. „По мом дубоком убеђењу, ради се о једном од најзначајнијих блага нашег чувеног музеја“, писао је Стасов.

У замену за изгубљену реликвију манастир Велика Ремета је добио копију портрета на чување, као и средства за обнову манастира.

Данашњи игуман манастира Стефан показао је дописнику агенције ТАСС копију портрета Петра I. Игуман је истакао огроман значај Русије за читав словенски свет и за обнову и заштиту Србије.

Занимљиво је да ће се управо овај „српски“ портрет Петра Великог наћи на поштанској марки поводом обележавања 350 година од императоровог рођења.

Биста Петра Великог

С обзиром на значајан траг који је Петар Велики оставио у манастиру Велика Ремета, као и у Сремским Карловцима који се налазе у близини, није никакво чудо што је за постављање споменика изабран управо овај град код Фрушке Горе. Почетком XX века ту се налазио штаб барона Врангела. Данас, 100 година касније, овај град је такође једна од омиљених дестинација за руске туристе.

Председник општине Сремски Карловци Александар Стојкечић је за агенцију ТАСС рекао да се тренутно ради на припреми постављања бисте Петру Великом у самом центру града. Откривање споменика планирано је за другу половину јуна.

Према речима Стојкечића, постављање овог споменика је значајно како за Србију, тако и за Русију. „Петар Први нам је почетком XVIII века послао руске учитеље, руске уметнике, књиге, како би помогао српском народу. Огроман је допринос цара оснивању прве српске школе, данашње Карловачке гимназије. Његов допринос развоју српског школства, цркве и науке је неизмеран“, истакао је председник општине.  

Директорка Руског научног института, професорка филологије са Београдског универзитета Ирина Антанасијевић је подсетила да је чувени Карловачки мир потписан управо у Сремским Карловцима. У том смислу овај град је важан за сећање на Петра I као место где је Петрова Русија први пут одлучно показала своју снагу.

„Постављање бисте Петра I у Сремским Карловцима није случајно. Ова биста је део историје Русије и Србије, део историје овог града. Овде је потписан Карловачки мир 1699. године, један од првих важних докумената тада младог руског владара. Са Петром ова места повезује и помоћ манастирима на Фрушкој Гори, и почетак системског школовања у Србији, то је такође његова заслуга“, рекла је за ТАСС Антанасијевић.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“