Одакле потиче култ Петра I у Сремским Карловцима и по чему је „српски портрет“ цара тако посебан?

Kulturista / Coolturista
Да ли сте знали да је Русија први пут у историји изашла на светску дипломатску сцену као велика сила у Сремским Карловцима? А то да постоји „српски портрет“ Петра Великог који говори о руском императору истинитије од свих других портрета? Предање каже да је портрет у манастиру Велика Ремета био третиран као литијска икона и да је неретко био на челу свенародних зборова.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Бошко Козарски, светски путник и новинар који представља недовољно позната места, обичаје и људе у Србији, посветио је епизоду на Јутјуб каналу „Културиста“ српском портрету Петра Великог који се чувао у манастиру Велика Ремета. 

„Пуна два века смо били епицентар Српске православне цркве у Аустријској империји и једина православна организација у оквирима западне цивилизације“, каже у документарном филму Саша Стојкечић, историчар и градоначелник Сремских Карловаца. „Овде је рађено све да наш народ, наше наслеђе културну представимо у што лепшем светлу и сачувамо га.“

Русе је у Карловце довела управо та специфичност српске цркве и жеља да јој дају подршку, додаје он. Али у почетку Русе је у Карловце довела дипломатија у вези са познатим Карловачким миром, који је веома важан за Русију, јер она је заправо том приликом први пут изашла на светску дипломатску сцену као велика сила.

На месту бараке у којој је 1699. године потписан Карловачки мир данас стоји Капела мира – богослужбено место Римокатоличке цркве. А занимљиво је и то да се први пут у историји дипломатије округли сто на преговорима појавио управо у Карловцима. 

На државном нивоу односи Русије и Србије су почели у Карловцима, каже у овом филму директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов. У Карловцима се појавила и прва српска школа коју је финансирала Руска империја и у којој су предавали руски учитељи.

„Практично читаво наслеђе Петра Великог одводи нас у Црну Гору, осим малог града Сремски Карловци, одакле почиње историја српског школства. 20-их година 18. века овде је саграђена прва српска школа на територији Аустријске империје. А касније су у њу долазили учитељи, све по налогу Петра Великог“, каже је Баранов.

Професор Владимир Симић, врсни познавалац ове теме каже да иако је познато да је ктитор манастира Велика Ремета краљ Драгутин, Петра Великог су сматрали другим ктитором, иако не постоје поуздани подаци који поткрепљују то предање, додаје он.

У 17. веку у ратовима Аустроугарске и Турске долази до великих уништења на овим просторима  па православни Срби моле Петра Великог да им помогне да обнове манастир Велика Ремета.

Везе манастира са Русијом почињу да се развијају највише у 18. веку. Како је до тога дошло? Братство манастира Раковица код Београда је избегло и доселило се у ове крајеве, те се ујединило са братством манастира Велика Ремета. Монаси из Раковице су имали из руског двора дозволу да одређени број година одлазе у Русију и траже помоћ те су то право пренели на Велику Ремету. Помоћ је стизала у новцу, злату и реликвијама које су имале велику вредност.

1821. године један портрет Петра Великог је донешен у манастир, каже професор Владимир Симић. Био је у власништву карловачке породице Панајотовић. Они су као побожни људи донирали тај портрет манастиру, а већ затим видео га је велики број верника те се створио култ. Верници су руског цара видели као спасиоца и особу која може да им реши политичке проблеме.

Предање каже да је портрет био третиран како литијска икона и да је неретко био на челу свенародних зборова.

Међутим, 1873. године један руски путник је направио фотографије тог портрета да би затим информација о слици стигла до Владимира Стасова, историчара и сакупљача портрета познатих историјских личности. Руси су тада пожелели да откупе тај портрет, али добили су га без икакве накнаде, док је манастиру послата копија која се и данас чува. 

Ко је насликао оригинални портрет који се данас чува у Ермитажу и по чему је он тако посебан? Погледајте епизоду Трагом култа Петра Великог на Јутјуб каналу „Културиста“.  

Иначе, Српски портрет Петра I наћи ће се ове године, поводом 350-годишњице од рођења императора, на посебној поштанској марки, а у Сремским Карловцима биће постављена биста овог руског владара. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“