Како СССР замало није постао земља са тржишном економијом

Russia beyond (Александр Родченко; Archive photo; Public domain)
Бољшевици су 20-их година прошлог века на кратко време у земљу вратили приватну својину и тржиште. Нова економска политика (НЕП) запамћена је у историји земље као упечатљив и двосмислен период. 
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

После Октобарске револуције 1917. године и Грађанског рата у Русији економија је била практично уништена и земљи је претила глад. Због сурових мера ратног комунизма избило је незадовољство народних маса и у јавности су се појавили антикомунистички гласови.

Како би превазишли новонасталу ситуацију и сачували своје позиције на власти, бољшевици су се 1921. године одлучили на неочекиван корак и поново дозволили приватно предузетништво у сфери малог и средњег бизниса. Ови компромиси у историји су познати под називом Нова економска политика (НЕП). 

Пре свега она се односила на сферу хране. Огромни тзв. прехрамбени порез, који се плаћао у натури и који је преоптеретио сељаке, веома је снижен. Осим тога, приватним лицима је дозвољено да самостално продају вишак производа. 

Уместо пакета са прехрамбеним производима људи су почели да добијају плате у новцу, од којих су сами могли да купе храну. Дозвољено је да приватници запошљавају радну снагу и чак оснивају мала приватна предузећа. У земљи у којој је победио комунизам фактички су дозвољени тржишни односи. 

Појавиле су се приватне продавнице, кафеи, кабареи и ресторани, као и известан осећај слободе и животности после крвавог рата. 

Посебно очигледно НЕП је утицао на моду. Није више било срамота бавити се таквим „буржоаским“ стварима као што су брига о изгледу и одевање. 

Радничке кецеље замениле су модне комбинације: жене су заволеле шешире, најлон чарапе, хаљине слободног кроја, а такође су први пут почеле да се шишају на кратко и праве фризуре са локнама у стилу Зелде Фицџералд. Мушкарци су носили дводелна одела са трегерима. 

Дух НЕП-а, туђ комунизму, продро је и у културу, настављајући традицију авангарде. Сликари, дизајнери, музичари и филмаџије правили су смеле експерименте...

Атмосфера НЕП-а у Москви и Санкт Петербургу могла се упоредити са епохом џеза и „Великог Гетсбија“ у скромнијој варијанти, а Москва је 20-их подсећала на Берлин или Париз. 

Међутим, НЕП није дуго трајао. Он није могао да реши реалне економске изазове који су стајали пред земљом. До 1927. године више није било довољно хране за раднике и службенике у градовима, мали произвођачи и трговци нису могли да подигну земљу из пепела грађанског рата. Русији је очигледно била потребна убрзана индустријализација како би била спремна на опасност од стране интервенције. Осим тога, многи бољшевици из састава руководства партије били су забринути, плашећи се да ће у земљу продрети презрени капитализам. 

Жеља за забавом и увећањем капитала доживљена је као повратак буржоаског начина живота „малограђана“, а „непмани“ (предузетници у периоду НЕП-а) као реинкарнација експлоататора и непријатеља радничке класе. „Непман“ је постао погрдни израз као и „буржуј“. 

Крај НЕП-а обележило је насилно одузимања житарица сељацима 1928. године. Затим је у априлу 1929. године на XVI партијској конференцији усвојен план убрзане индустријализације СССР-а, који је подразумевао окончање тржишне економије и њену тоталну централизацију. Држава је тако контролу над целокупним „бизнисом“ узела у своје руке. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“