Како је погинула најхрабрија совјетска жена-падобранац

Archive photo; Георгиј Липскеров/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Дан сусрета са Стаљином Љубов Берлин је окарактерисала као најлепши у њеном животу. Свим срцем је желела да задиви „оца народа“ и то је платила животом.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Изазовно храбра

„Кажу да сам ја храбра. Ни најмање се не плашим да идем сама ноћу. Никада се нисам плашила воде. На сваком непознатом месту могу да скочим и запливам“ – тако је саму себе описала Љубов Берлин, једна од најбољих совјетских скакачица падобраном, и вероватно најхрабрија међу њима.

Љубов Берлин (1915-1936), совјетска жена-падобранац.

Одкако је у својој седамнаестој години Љуба први пут скочила падобраном небо јој је постало друга кућа. Радила је као словослагач у штампарији листа „Правда“, а све своје слободно време проводила је на аеродрому.

У скоковима је неколико пута једва остала жива због погрешних прорачуна лета или изненадног погоршања временских услова. Спуштала се на дрвеће или на кровове, а једном се чак закачила конопцима падобрана за кров небодера па су је спасли ватрогасци увукавши је кроз отворен прозор помоћу дугачког штапа са куком на врху. И поред свега тога она није одустајала од скокова падобраном.

Љубов је 1935. године била прва жена у светском падобранском спорту која је скочила са једрилице. „Скок с једрилице је тежак због тога што треба веома пажљиво изаћи напоље“, објашњавала је касније Берлин: „Ако имате трему сигурно ћете нешто погрешно урадити. Сваки покрет треба да буде беспрекоран“.

Љуба је највише волела дуге скокове са висине од 3.000 и 5.000 метара. У њима се падобран не отвара одмах после скока из авиона него се једно време пада кроз ваздух. То је било веома опасно јер се пад убрзава и ако спортиста мало закасни у опасности је да падне у ковитлац и изгуби оријентацију у простору, а самим тим и живот.

Обећање Стаљину

Јосиф Стаљин и Климент Ворошилов разговарају са пилотима и падобранцима. Аеродром Тушино.

Љубов Берлин је постизала фантастичне успехе у совјетском падобранском спорту. Постала је прави мајстор своје дисциплине, развијала је нове технике извођења скокова и показивала их својим ученицима.

Име прослављене спортисткиње често је било у новинама, па се, наравно, прочуло и у Кремљу. У јесен 1935. године Љуба је имала прилику да се састане са представницима совјетске власти и лично са „оцем народа“ Јосифом Стаљином током њихове посете централном аероклубу у Москви.

„Тај дан сам заувек запамтила као најсрећнији у мом животу“, тврдила је она. „Када ми је друг Стаљин стегнуо руку била сам веома збуњена. Али благи вођин поглед и његов нежни очински осмех као руком су однели трему“.

Управо тада је очарана Љуба обећала вођи да ће поставити нови рекорд. Покушај да испуни то обећање коштаће је живота.

Судбоносни дан

Љуба Берлин пред последњи скок на Љуберецком аеродрому. Московска област, 26. март 1936.

Љубов Берлин је 26. марта 1936. године стигла на Љуберецки аеродром са колегиницом Тамаром Ивановом, за коју је говорила да јој је „падобранска сестра“. Девојке су биле у веома добром расположењу, много су се смејале и шалиле.

Задатак им је био да скоче са 5.000 метара, да падају 80 секунди и да отворе падобране на висини од 1.000 метара. Међутим, девојке су, по свему судећи, хтеле и више од тога.

Новинар листа „Красный спорт“ Лазар Бронтман, који је био присутан на аеродрому, написао је у свом дневнику: „Касније су фотографи испричали да је улазећи у авион Иванова весело уз смех довикнула: „Изнад 100 метара не отварам!“ (ако је тако онда је узрок такве одлуке чињеница да је Камњева отворила падобран 250 метара изнад земље, Јевсејев је отворио на 200, а Јевдокимов на 150 метара)“.

Скок Љубе Берлин из авиона „Правда“ на фестивалу авијације у Тушину.

Берлин је тада рекла: „Ово ће ми бити 50. скок – уједно и рекорд и јубилеј“. Заједнички познаник је пренео Бронтману њену молбу да јој после скока помогне да напише Стаљину писмо о томе како је обећање испуњено.

Авион са спортисткињама је полетео, али гледаоци нису дочекали да виде падобране на небу. Тела Берлин и Иванове са полуотвореним падобранима ускоро су пронађена на снегу. Била су удаљена 400 метара једно од другог. Медицинска експертиза је показала да су Љуби биле поломљене скоро све кости, а Тамари сва ребра.

Штоперица Иванове је остала читава и показивала је 91,7 секунди. Из непознатих разлога она је отворила падобран 12 секунди касније, свега 200 метара изнад земље.

Сахрана скакачица падобраном Љубе Берлин и Тамаре Иванове, Москва 28. март 1936.

На церемонију опроштаја од Љубе и Тамаре, одржану 29. марта у Дому штампе у Москви, дошло је неколико хиљада људи. Стаљин се није појавио.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“