У Србији пуштене у промет поштанске марке поводом 350 година од рођења руског цара Петра I

Пошта Србиje
Марке поште Србије поводом обележавања 350 година од рођења руског цара Петра I штампане су у 25 хиљада примерака. На једној је портрет Петра I сликара Бобана Савића, а на другој портрет руског цара непознатог сликара с краја XVII – почетка XVIII века, такозвани „српски портрет“, јер дуго се чувао у манастиру Велика Ремета на Фрушкој Гори.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У ПТТ музеју у Београду одржана је презентација и церемонија поништавања тематских марки које је Пошта Србије издала поводом 350. годишњице рођења руског цара Петра I.

Представљене су две марке: номиналне вредности 30 динара за унутрашњи промет (на њој се налази портрет Петра I сликара Бобана Савића) и међународна марка номиналне вредности 85 динара на којој је портрет руског цара непознатог сликара с краја XVII – почетка XVIII века. 

На свечаном догађају амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко је истакао да данашња ситуација у Русији умногоме подсећа на време владавине цара Петра I, с обзиром да се данас „као и некада, Русија бори за свој развој, независност и самосталност, за већи утицај који одговара нашим интересима на међународној сцени“.

Према речима амбасадора, епоха Петра Великог је оставила дубок траг на развој Србије, за шта постоје историјски докази. На пример, управо Петар I је издао указ о слању учитеља из Русије у Србију, захваљујући чему се у Сремским Карловцима 1726. године појавила Прва српска школа. Александар Боцан-Харченко се захвалио Пошти Србије, као и свим ауторима иницијативе да се објаве марке у част руског цара, на подршци и одлично реализованом пројекту, истакавши да у ово време тешко за Русију овакви догађаји представљају још један доказ узајамне бриге за заједничку историју.

Директор Поште Србије Зоран Ђорђевић је у свом обраћању истакао да су Русија и Србија пријатељске земље које чувају и поштују своје традиције. „Петар I без сумње заслужује да се нађе на поштанским маркама Србије“, изјавио је он. „Захвалан сам Руском дому на иницијативи. Драго нам је што смо је прихватили, јер сматрамо да је наша обавеза да чувамо од заборава све личности које имају посебан значај за историју човечанства“.

Према речима Ђорђевића, српски народ много дугује Петру I, који је одиграо значајну улогу у успостављању снажних веза између српског и руског народа. Руски цар је дао изузетан допринос развоју образовања, културе, духовног живота српског народа, истакао је директор Поште.

Марке поште Србије поводом обележавања 350 година од рођења руског цара Петра I штампане су у 25 хиљада примерака.

Паралелно са презентацијом поштанских марки у ПТТ музеју je отворена и специјална изложба репродукција стрипа „Петар Велики“, коју је припремила професорка Београдског универзитета Ирина Антанасијевић, експерт у области историје руско-српских односа и идејни творац низа српских манифестација поводом 350-годишњице Петра Великог.

У ексклузивном коментару за портал „Балканист“ Ирина Антанасијевић је објаснила шта је утицало на избор лика цара Петра, који се нашао у основи дизајна марке, и зашто је као један од симбола празничних догађаја изабран управо стрип.

„Ради се о томе да данас почиње прослава 350-годишњице од дана рођења Петра Великог, али нисмо хтели да правимо формалан догађај и само обележимо рођење цара. Желели смо да га повежемо са српском историјом. Зато смо за основу узели две ствари које су специфичне и непосредно повезане са Петром: то је портрет, такозвани 'српски портрет' императора, који се данас чува у Ермитажу, а пре тога је био у манастиру Велика Ремета на Фрушкој Гори, и то је стрип који су 1941. године направили руски емигранти – сликар Константин Кузњецов и сценариста Павел Пољаков. Он је штампан у до данас најпознатијем српском илустрованом часопису 'Политикин забавник'. Ове две тачке су постале основа коју смо поставили на челу свих догађаја у вези са Петровим јубилејем. Осим тога, хоћу да додам: овај стрип  је јединствен по томе што није направљен на основу ауторске фантазије или уметничких дела и филмова, него на бази историјске монографије из 1903. године професора Јурјевског (Дерптског) Универзитета А. Г. Брикнера. И зато су неке за нас уобичајене ствари у њему на неки начин промениле места. Основа тог стрипа, на пример, није Полтавска битка, него су то Азовски походи; није Константинопољски мировни споразум, него Карловачки мир. А у принципу тако испада да је Азовски поход изазвао Северни рат, а не обрнуто. Због померања ове осе овај стрип је јединствен. Зато га ми данас и представљамо“, рекла је Ирина Антанасијевић.

Објављивање поштанских марки посвећених 350-годишњици Петра Великог иницирао је Руски дом у Београду. Пројекат је реализован у сарадњи са Поштом Србије, музејем Ермитаж и Руским научним институтом, обновљеним у Београду у септембру 2021. године. Поводом јубилеја и изложбе такође је објављено ново издање стрипа „Петар Велики“ на 55 страна. Пројекат је реализован уз учешће удружења „Народна дипломатија“, компаније „Гаспромњефт“, Удружења стрипских уметника Србије и Руског научног института.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“