- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
Руски цар Александар (1777-1825) имао је дуг и проблематичан однос са својим главним непријатељем Наполеоном Бонапартом. Наполеон је тражио руку обе Александрове сестре и наишао на хладно одбијање. Али да ли је могуће да су Александар и Наполеонова прва жена Жозефина де Боарне били у љубавној вези или барем заједно планирали велику политичку игру?
Заљубљена у великане
Henry Thomas Ryall
Александар и Жозефина су се први пут срели 1814. године, кад она више није била Наполеонова жена. До 1808. године Наполеону је постало јасно да Жозефина не може да му подари наследника. 1909. они су се развели. Мада се Наполеон оженио Мари Луизом, војвоткињом од Парме, и са њом добио сина, Жозефина је задржала титулу царице Француске и није прекинула пријатељство и преписку са Наполеоном.
У априлу 1814. године руска војска је улазила у Париз после победничке кампање, након што је савладала Наполеона који је протеран на Елбу. Династија Бурбона 6. априла је формално враћена на престо у Француској. Међутим, Александар I је дозволио краљу Лују XVIII да уђе у Париз тек након што се овај писмено обавезао да ће владати земљом као уставном монархијом.
Александар је 16. априла 1814. године отишао у замак Малмезон у близини Париза, где је живела Жозефина. „Дошао бих вам раније“ – нашалио се цар – „али ме је задржала храброст ваших војника“. По доласку Александар је био шокиран „бедним“ условима (за бившу царицу) у којима је Жозефина живела. Александар је упознао и Жозефинину 31-годишњу ћерку и унуке. Својим поданицима је наредио да штите и подржавају Жозефину и њену породицу. Међутим, судећи по скупим поклонима које су Александар и Жозефина разменили, њихов састанак је имао неку дубљу сврху.
Скупи поклони
Sailko (CC BY-SA 3.0)
Жозефина је Александру поклонила чувену драгоценост коју је имала у својој колекцији, камеју Гонзага, изрезбарени драгуљ из хеленистичке епохе начињен од трослојног индијског сардоникса вероватно у трећем веку пре нове ере. Александар је, са друге стране, Жозефини такође даривао истински царски поклон – огрлицу са 11 дијаманата.
Након тога руски цар је често посећивао Малмезон и проводио време у шетњама и разговору са Жозефином. Париски политички кругови сматрали су да је то веома сумњиво. Цар Александар, који је могао да се забавља у дворцу, радије је проводио време са бившом царицом, која је у очима јавности и даље била везана за Наполеона. Она је чак желела да прати Наполеона на Елбу, али савезници јој то нису дозволили.
25. маја Жозефини је изненада позлило и она је преминула четири дана касније, месец дана пре свог 51. рођендана. Причало се да се прехладила током шетњи са Александром. Наводно је носила летње хаљине како би га импресионирала, мада тог маја време још није било довољно топло.
Постоји, међутим, и друга верзија ове приче. Шарл Морис де Талеран, француски министар спољних послова и каснији премијер, био је забринут због Жозефинине комуникације са Александром, јер је сумњао да би то могло да води ка томе да Наполеонов син, трогодишњи Наполеон II замени на престолу Луја XVIII, при чему би дететова мајка Мари Луиз обављала дужност регенткиње. Било је опште познато да Александар I презире Луја XVIII и да га не жели на француском престолу. Природно је било претпоставити да Александрове учестале посете замку Малмезон имају скривени циљ. Чак је и Наполеон Александра описао као „правог Византијца“, алудирајући притом на неухватљиву природу руског цара.
Било је гласина о томе да су Жозефину на неки начин отровали Талеранови агенти желећи да спрече њену улогу као Александровог лица од поверења. Тако да је могуће да се бивша царица није прехладила током шетњи са Александром, него да је нешто друго проузроковало њену смрт. После Жозефинине смрти Александар је откупио њену уметничку колекцију од њене деце.
Дијаманте које је Жозефина добила од Александра наследио је њен син Ежен, војвода од Лојхтенберга. Они су касније постали део Лојхтенбершке тијаре коју је Фаберже израдио за Еженове потомке. Тијара је и даље савршено очувана.
etee (CC BY-SA 2.0)
Купио ју је 2007. године амерички колекционар и данас је изложена у Природњачком музеју у Хјустону. Камеја Гонзага је део колекције Музеја Ермитаж у Санкт Петербургу.