- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
Совјетски лекар Исак Жоров имао је тежак, али импресиван живот. Мада син обичног занатлије, оженио се рођаком последњег руског цара кнегињицом Јеленом Романовом и освојио неочекиване висине у светској медицини, поставши члан научних друштава Велике Британије, Чехословачке, Немачке и Ирске.
За Жорова се често каже да је оснивач совјетске школе анестезиологије. Као активни хирург, Исак Соломонович Жоров је развио низ нових метода, помагала, инструмената и лекова за ефикасну анестезију. Објавио је преко 160 научних радова и био ментор десетинама магистара и доктора медицине.
За време Другог светског рата, пре него што је постао лекар светског реномеа, Жоров је радио као главни хирург при 33. армији, са којом се у фебруару 1942. године нашао опкољен од стране непријатеља у близини Москве. Ускоро је доспео у заробљеништво. Као Јеврејину следовало му је стрељање. Спасло га је то што се представио као Грузин.
Нашавши се на окупираној територији, Жоров је лечио совјетске ратне заробљенике и у свакој прилици им помагао да побегну. Након што је стекао извесну слободу кретања захваљујући томе што је спасао живот немачком официру, живе је проглашавао за мртве, одвозио их у шуму из логора како би их „закопао“ и тамо предавао партизанима.
После ослобођења и провере Исак Соломонович је постао главни хирург евакуационих болница на 1. Белоруском фронту под командом маршала Константина Рокосовског. Са њим је лекар успоставио пријатељске односе – овај му је чак поклонио аутомобил.
Против Стаљина
После рата у Совјетском Савезу је поново прорадила машинерија масовних репресија. Један од случајева који су привукли највећу пажњу био је „случај лекара-штеточина“ из 1953. године. Угледни лекари у земљи оптужени су да раде за америчку обавештајну службу како би намерно нашкодили државним руководиоцима. На десетине људи нашло се иза решетака. Овај процес је притом носио изражен антијеврејски карактер.
Међутим, реномираног лекара, осим тога и Јеврејина, Исака Саломоновича репресије су заобишле. Он је ипак одлучио да не остане по страни.
Жоров, који се за време рата ничега није бојао, и овом приликом је показао храброст. Јавно је за трибином пред пуном салом 1. медицинског института говорио у корист оптужених у „случају против лекара“, рекавши да су његове колеге под репресијама понос совјетске медицине. Истог дана Исак Соломонович је ухапшен по оптужби за антисовјетску пропаганду.
„И тада је 1. медицински институт експлодирао. Почео је да кључа, прекидани су часови, читави факултети су обустављали наставу, изгубивши страх или изненада прогледавши, људи су себе нудили као таоце, само да ослободе Исака Соломоновича. Студенти и предавачи су га веома волели“, присећала се рођака хирурга Светлана Жорова.
Маршали Жуков и Рокосовски лично су се залагали код Стаљина за славног доктора, али овај је остао неумољив. Исак Жоров је пуштен из затвора и потпуно рехабилитован тек после Стаљинове смрти у време такозваног Хрушчовљевог „отопљавања“.