Како су изгледале телефонске говорнице у Русији у царско и совјетско доба (ФОТО)

Russia Beyond (Зотин Игор, Хамељанин Генадиј / TASS; Б. Косарев / Sputnik)
Телефонске говорнице су повезивале градове и села велике земље. Оне не само што су имале свој уједначен стил (па чак и атмосферу), него су биле и социјално-културни феномен.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Прве телефонске говорнице појавиле су се још у време Руске Империје. За њихово увођење дуго се залагао инжењер и проналазач Александар Попов (који је такође изумео радио-апарат), али московска градска дума је двапут одбила његов предлог. Тек 1909. године у Москви се појавило 26 телефонских аутомата америчке компаније „Бела“.

Због звучне изолације и удобности постављене су специјалне телефонске кабине, а њихова еволуција пратила је еволуцију самих телефонских аутомата. У прво време биле су то масивне дрвене говорнице које су се затим све више прилагођавале градској средини и правиле од стакла и метала.

1916. године у упутству за употребу наводило се: „Централа се позива простим скидањем слушалице са ослонца. Дежурна у централи треба да вам одговори, наводећи број. Затим корисник јасно и разговетно изговара број с којим жели да се повеже.“

Револуција 1917. године довела је до великог назадовања телефонске мреже јавних говорница. Све што је од ње остало било је национализовано. Годину дана касније Лењин је потписао одлуку захтевајући да се у кратком року у граду обезбеди „довољна количина“ јавних телефона. Ипак, план је пропао. Наиме, 1921. године у Москви је било само 10 говорница.

Телефонске говорнице су постале потпуно аутоматизоване почетком 30-их, када је читава телефонска мрежа модернизована. Бољшевици су схватали да се управо телефонске говорнице на најбољи начин уклапају у идеју индустријског прогресивног друштва. Уосталом, ни тада их није било довољно. У то доба се обично у читавом градском рејону могла наћи само једна телефонска говорница.

Али развој је незаустављиво напредовао. 1938. године појавио се совјетски телефонски аутомат „В“ типа, на који су људи такође могли и да позивају, јер је сваки имао свој број.

60-их година само у Москви је било око 6.000 телефонских говорница. Притом у то доба дужина разговора није била ограничена. За две копејке (колико је коштао позив) могли сте да разговарате колико год хоћете. Поред телефонских кабина врвео је живот: испред њих су се стварали редови, поред њих су људи склапали нова познанства, ту су се склањали од кише, пили са друговима, ту су се играла деца итд.

Правила су се променила 80-их година, када је разговор могао да траје само ограничено време. Затим сте морали поново да убаците новчић.

Није свима одговарала нова ценовна политика и борили су се против ње. Постојао је велики број начина да се апарат „превари“ – од новчића на врпци до баналног ударања по апарату – како би се наставили неограничени разговори.

Највећи број телефонских говорница у Москви био је 1991. године, скоро 34 хиљаде. То је апсолутни максимум, након којег је њихов број почео да опада.

У другој половини 90-их, када су почели да се користе апарати са картицама (са ограниченим временом за разговоре), у градовима је око телефонских говорница почео да цвета специфичан криминал. Лопови су кварили део апарата који прима картицу како би он почео да их „гута“, а затим вадили картице и поново их продавали. 

Са развојем мобилне телефоније и интернета људи су почели да заборављају на телефонске говорнице. Оне су се претвориле у споменик прошлих епоха. Али, на изненађење многих, иако су слабо тражене, оне и даље функционишу. 2019- године су чак постале бесплатне! Како бисте са телефонске говорнице позвали претплатника у Русији, довољно је да окренете његов број.

Притом је „Ростелеком“ (компанија која их опслужује) истакао да су за време пандемије вируса корона говорнице поново постале тражене. „То је изгледа везано за рестриктивне мере и повећану забринутост људи за здравље рођака и пријатеља“, саопштила је прес-служба компаније.

 

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“