Како се глумац из култног хорор филма „Носферату“ у време Великог терора и сам „напио туђе крви“

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Пре тачно сто година, дакле 1922. године, у Немачкој је снимљено истинско филмско ремек-дело које је имало огроман утицај у светској култури. Ретко у ком филму се може видети тако језив вампир какав је био гроф Орлок у филму „Носферату - Симфонија ужаса“ редитеља Фридриха Мурнауа. Он и данас делује врло импресивно.

„Носферату“ је била прва, мада не и ауторизована, екранизација романа Брема Стокера „Дракула“ а глумци који су у филму играли постали су славни за сва времена. Један од њих био је Густав фон Вангенејм у улози Џонатана Хакера (у овом филму Томас Хатер).

Густав фон Вангенејм у филму „Носферату - Симфонија ужаса“

Legion Media

Мало се зна да је већ после „Носфератуа“ живот припадника старе немачке аристократске породице фон Вангенејм постао нераскидиво везан за Совјетски Савез, Велики терор који се у тој земљи догађао и смрт једне од најлепших жена у Немачкој.

Совјетски аристократа

Без обзира на своје аристократско порекло, Густав је био окренут идејама социјализма и практично одмах после премијере свог најпознатијег филма ступио у редове Комунистичке партије Немачке. Глумац, међутим, није журио да се одрекне свих чари живота високог друштва и волео је да себе зове „денди комунистом“.

1933. године после доласка на власт нациста фон Вангенејм је побегао из земље и убрзо се обрео у Москви, настављајући да се бави стваралаштвом. Писао је есеје и драме и основао позоришну трупу „Лева колона“ коју су чинили немачки глумци емигранти.

Густав фон Вангенејм је 1936. године режирао антинацистички филм „Борци“. Занимљиво је да је ангажовао глумца из екипе „Носфератуа“, Александра Гранаха, који је у филму из 1922. године играо Кнока (у роману „Дракула“ Ренфилд).

Најнепријатнија епизода из живота немачког аристократе у СССР-у био је случај немачког комунисте наставника руског језика Анатола Беркера и његове супруге глумице Кароле Нејер.

Карола Нејер у филму „Чикаго“

Zander & Labisch/Ullstein bild/Getty Images

Дојава

Као и фон Вангенејм супружници су побегли из Немачке тражећи спас од нациста. Уточиште су нашли у СССР-у, не слутећи каква страшна судбина их чека.

Једна из плејаде водећих немачких глумица Карола Нејер била је муза писца Бертолта Брехта. Крајем двадесетих година играла је у представи постављеној по његовој драми „Опера за три гроша“. Висока, атлетски грађена, модерна и смела, имала је репутацију „фаталне жене“, а многи су је сматрали једном од најлепших жена у Немачкој.

Нејер је у Москви играла у трупи „Лева колона“ Густава фон Вангенејма, док се 1936. године није нашла на удару масовних репресија. Супружници су оптужени да су присталице Лава Троцког који је већ био пао у немилост. Дојаву о „троцкизмом затрованим елементима“ написао је управо „денди комуниста“.

Густав фон Вангенејм

Abraham Pisarek/Ullstein bild/Getty Images

Бекер је стрељан 1937. године, а Нејер осуђена на десет година логора. Глумица се како је могла трудила да је затвор не сломи. „Трудила се да сачува леп изглед, бринула о себи, редовно бавила гимнастиком. За разлику од нас осталих имала је глатку лепу кожу, без обзира на страшне услове услед којих су људи брзо старели“, речи су Кароле Хилде Дјут, са којом је делила ћелију.

Карола Нејер

Wolff von Gudenberg; Rolf Mahrenholz/Ullstein bild/Getty Images

Карола Нејер је ипак умрла у затвору у Сољ Илецку код Оренбурга од тифуса (затвор је данас познат под именом „Црни делфин“). Имала је 41 годину. Рехабилитована је заједно са мужем 17 година касније.

Густав фон Вангенејм је пак проживео дуг и лагодан живот. После завршетка Другог светског рата вратио се у Берлин, где је једно време био управник Немачког позоришта, а затим годинама радио као сценариста и редитељ уметничких филмова.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!