Како је совјетски шпијун спасао Черчиловог сина

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

25. маја 1944. године у 5 сати ујутро немачка авијација је започела масовно бомбардовање Дрвара на западу Босне и Херцеговине, града под контролом Народноослободилачке војске Југославије. Затим су у околину града слетеле једрилице из којих су брзо почели да се искрцавају војници 500. падобранског десантног батаљона СС-а.

Операција „Коњички скок“

Getty Images

Тако је почела немачка операција „Коњички скок“ чији је циљ било уништавање или заробљавање врха југословенског покрета отпора, пре свега, маршала Јосипа Броза Тита и официра његовог штаба, као и чланова совјетске, британске и америчке војне мисије смештене у граду.

Немци који су јурили Тита имали су тада јединствену прилику да покупе двоструку добит. Наиме, у Дрвару се у том тренутку налазио једини син премијера Велике Британије Винстона Черчила Рендолф.

Падобранци 500. десантног батаљона СС-а уочи операције „Коњички скок“.

Јавно власништво

Посебна мисија

„Имајте у виду да синови премијера не скачу тек тако падобраном и у туђим штабовима се не појављују без одређеног циља“, тако је Стаљин прокоментарисао обавештење команданта Авијације великог долета СССР-а Александра Голованова о томе да је у фебруару 1944. године у Југославију стигао мајор Рендолф Черчил.

Рендолф Фредерик Едвард Спенсер-Черчил

Cecil Beaton

На први поглед долазак млађег Черчила у Дрвар није имао везе са неким важним политичким задацима. Он се бавио ратним новинарством и наступао је на конгресима антифашистичке омладине Југославије.

Али, у суштини је Рендолф био карика између руководства Велике Британије и маршала Тита. Као и други официри британске и америчке мисије, он је интензивно радио на томе да Народоослободилачку војску Југославије извуче из утицаја Москве и увуче је у сферу утицаја Лондона и Вашингтона.

Врховни штаб југословенских партизана, Дрвар, 14. мај 1944.

Јавно власништво

Скривено супарништво између СССР-а и Запада на Балкану није ипак спречило Рендолфа Черчила да успостави пријатељске односе са саветником за диверзивне акције из совјетске војне мисије Константином Квашњином. Управо овом официру Британац ће имати да захвали што му је сачувао живот.

У замци 

Немци су се врло озбиљно припремили за лов на Тита. Осим батаљона СС-а у операцији „Коњички скок“ учествовали су моторизовани стрељачки пукови, извиђачки, тенковски и инжењеријски батаљони, пук дивизије специјалне намене „Бранденбург“, као и усташке јединице.

Сломивши отпор југословенских јединица, Немци су брзо заузели град, приморавши противничке снаге савезника да се повуку у планинске рејоне. Тито се са својим саборцима, совјетским, британским и америчким официрима кретао према Купресу. Рендолф Черчил, Квашњин и неки чланови западних мисија нашли су се у групи која се кретала према селу Тичево.

Пратећи батаљон Врховног штаба после десанта на Дрвар, пролаз кроз село Шћит на путу за Фочу, јун 1944.

Јавно власништво

Док их је непријатељ непрекидно прогонио групе су успеле да успоставе контакт са ваздухопловном базом у Барију. Тамо су се, осим британске и америчке ескадриле, налазиле и снаге ваздухопловства Црвене армије.

Група Квашњина и Черчила требало је да буде евакуисана већ 1. јуна, али тај план се није остварио. „Гањали су нас по планинама до 8. јуна, као стадо оваца“, присећао се Константин Константинович Квашњин. „Кретали смо се само ноћу, а кад би грануло сунце, скривали смо се и извиђали“. 

Константин Квашњин, који је имао огромно искуство у извиђачком и диверзивном раду, учинио је све што је могао да група ефикасно избегне непријатеља. Ипак, у једном тренутку замало нису упали у клопку. Немци су напредовали из три правца, остављајући им само један пут за спасење – опасни силазак низ стрму падину и спуштање у долину.

Припадници 105. СС одреда обучени за планинско ратовање наступају од Грахова ка Дрвару 25. маја 1944.

Јавно власништво

Необуздани мајор

Черчила је за време силаска низ падину морао да обезбеђује сам Квашњин. Према сећањима, наиме, син британског премијера у том тренутку није био сасвим трезан. Рендолф је и тако био љубитељ алкохола, а ситуација у којој се нашао доводила га је у прилично депресивно расположење. 

Почевши да пева на сав глас, Енглез није реаговао на опомене. Таквим понашањем је могао не само да привуче пажњу Немаца, него је ризиковао и да се стрмоглави низ падину, повлачећи са собом Квашњина и једног од југословенских партизана. Најзад је совјетски официр једним ударцем нокаутирао подивљалог мајора и док је овај био без свести спустио га низ падину помоћу ужади.

Константин Квашњин

Архивска фотографија

Након што је нечујно ликвидирала положаје непријатеља, група је ушла у безбедну долину, где су је убрзо покупили британски авиони пристигли из Барија. Како се испоставило, Тито је спасен неколико дана раније. Југословенског маршала и његов штаб склонили су на сигурно совјетски пилоти, слетевши у отежаним условима на малу планинску зараван.

У ваздухопловној бази у Италији Рендолф се потпуно отрезнио. Одлазећи, чврсто је Квашњину стегао  руку. Није се љутио на свог спасиоца.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!