Артек: Какав је био легендарни совјетски пионирски камп

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Године 1925. совјетске власти, забринуте за  здравље становништва након револуције, разорног грађанског рата и глади, основале су санаторијум за опоравак деце оболеле од туберкулозе. 

Први камп се састојао од само 80 малишана који су боравили у шаторима у области реке Артек у близини града Гурзуф на југу Крима. И тако је започела историја легендарног дечјег кампа Артек.

Године 1928. појавиле су се прве зграде за децу. И ко је тада могао да зна да ће камп који још увек функционише на крају угостити око 1,5 милион деце до данас?! 

Године 1941. деца су управо стигла у Артек у прву летњу смену када је 22. јуна за Совјетски Савез почео Други светски рат. Већ следећег дана, две стотине деце из Артека евакуисано је у планине Алтаја. Ово ће бити камп најдужег трајања  у историји логоровања, јер су три и по године деца у њему живела по логорском распореду, помагала породицама војника и рањеника у болницама и сакупљала старо гвожђе за тенкове и авионе. 

Сам Артек је био окупиран, и ослобођен је тек у априлу 1944. године, а већ у лето исте године логор је примио нову групу клинаца пореклом са Крима. 

Период од 1960. до 1970. се сматра златном ером Артека. Камп је достигао међународни ниво и угостио је на хиљаде деце из целог Совјетског Савеза, као и из пријатељских социјалистичких земаља. 

Артек је посетила многобројна делегација деце и младих комуниста са Кубе. 

А на слици испод су совјетска и индијска деца на крстарењу Црним морем. 

Многа афричка деца су такође позивана да проведу време на Црном мору... 

...као и деца из Авганистана. 

Велики догађај била је посета америчке ученице Саманте Смит, која је умало успела да заустави Хладни рат почетком 1980-их. 

Интернационална заједница деце из кампа чак је потписала мировну декларацију за децу из различитих земаља: „Мир је живот! Рат је смрт! Мрзимо и проклињемо рат, не желимо да експлодирају нуклеарне и хидрогенске бомбе, не желимо да нам очеви умру, а мајке да плачу. Не желимо да умремо. Желимо мир, ведро небо и сунце…“ 

Артек је организовао и међународна спортска такмичења за децу, као и свесовјетске пионирске сусрете и митинге. 

Стадион Артек могао је да прими до седам хиљада гледалаца. 

Артек је некада био визит карта совјетског пионирског покрета и врло познати људи су обично били позивани да посете то место. Међу њима су биле и славне личности из Совјетског Савеза, као што је човек који је био први у свемиру и главни херој тог времена - Јуриј Гагарин… 

...баш као и легендарни совјетски фудбалски голман Лав Јашин... 

…па и сам совјетски председник Леонид Брежњев. 

Штавише, низ гостију из целог света дошао је да погледа како функционише легендарни Артек. Међу њима су биле чувене индијске вође, укључујући Индиру Ганди, Џавахарлала Нехруа и Сарвепали Радакришнана (на слици испод) 

...Краљ Непала Махендра Бир Бикрам Шах Дев и многи други светски лидери и познате личности. 

Дакле, какав је био живот деце у Артеку? 

Читав дан је био организован према строгом распореду. Буђење је почињало у 8 ујутро, уз гласну музику која је свирала по целом кампу. 

Пионирска труба постала је још један симбол Артека. Звук трубе је означавао буђење и време за спавање, а пионири би такође трубили у подне, али и у свим важним приликама. 

Обавезна ствар након што се деца пробуде су јутарње вежбе које треба радити пре доручка.

Доручак је почињао око 9 сати ујутро, а деца су дежурала и помагала у постављању столова. 

Пре подне, када сунце није било много вруће, деца су проводила време на плажи. 

Купање је било дозвољено само у групама, након посебног сигнала и само на ограничено време. 

Након што проведу око сат времена на плажи, деца би се бацала на учење или одлазила на активности у хоби клубовима, као што је шах... 

…бродоградња…

…аутомобилско моделарство…

…сликање… 

...па чак и конструисање модела лунарног ровера! 

Ако сте мислили да је летњи пионирски камп био само слободно време, то није истина. Деца су сваког минута била заузета разним активностима. 

Затим кампери ручају, а од 14 до 16 часова обично одспавају, након чега следи мала ужина после дремке – тзв. полдњик. 

После 16:30, када сунчева снага попушта, пионири поново одлазе на плажу. 

Пре вечере (која је обично била у 19 часова), деца су имала мало слободног времена које су могли да проведу како желе, (али никад бесциљним тумарањем наоколо). Време за спавање се обично јављало звуцима трубе најкасније у 23 сата. 

Понекад су пионире водили и у обиласке по Криму - у Јалту, Севастопољ и друга сјајна места за разгледање. На слици испод су деца испред легендарног замка Ластино гнездо. 

Једна од омиљених дечијих свечаности био је Дан Нептуна, чији су корени у прославама морнара приликом преласка екватора познатом као „церемонија преласка линије“. Обично се у Артеку том приликом организовала костимирана представа уз плес и песме. Кампери једни друге поливају водом и, наравно, купају се у мору. 

Боравак у кампу би обично трајао 21 дан, а сам крај се обично обележавао концертом и масовним активностима. 

Последње вече имало је лепу традицију „пионирске ватре“, где се деца на одласку окупљају око ватре, разговарају, деле тајне и осећања и певају песме. 

И, наравно, ниједно камповање није могло да се заврши без суза. Проводећи толико времена заједно, деца нису могла да поднесу емоције због чињенице да морају да оду и наставе својим путем, те да морају да чекају до следеће године или, још горе, да се никада више не сретну.