Зашто су рониоци у Руској империји спадали међу најбоље на свету?

Public domain
Странци су били фасцинирани како квалитетом руске подводне опреме, тако и квалитетом обуке руских ронилаца.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Указом императора Александра III у граду Кронштату на острву Котлин у Финском заливу 5. маја 1882. године основана је прва Ронилачка школа у Руској империји. Њен задатак је био да припрема „официре искусне у роњењу, као и ниже чинове за бродске потребе и рад са подводним минама“.

Рониоци су и раније служили на војним бродовима руске флоте, и бирани су међу морнарима који добро пливају. Међутим, број таквих стручњака је био прилично ограничен, а и њихова обука није била баш најбоља.

Оснивањем Ронилачке школе Русија је планирала да добије читаве одреде професионалаца способних да брзо подижу артиљеријска оруђа са потонулог брода или да уклоне мине са правца пловидбе.

Гвоздени људи

У школу су примани само чврсти морнари, не старији од 26 година, са снажним и добро развијеним грудима, здравим плућима и здравим срцем. Одбијани су кандидати флегматичног или импулсивног карактера, људи кратког врата и љубитељи чашице. „Ронилац који жели да се безбедно и успешно бави својим послом мора да води исправан живот, те стога човека навикнутог на пиће треба искључити из спискова ронилаца“, писало је у „Правилима ронилачке службе“.

Обука је трајала 12 месеци. За то време су официри учили да правилно прегледају потонуле бродове, да цртају њихове схеме и праве планове њиховог подизања на површину. Нижи чинови су обучавани пре свега да ефикасно извршавају подводне радове подизања и преношења терета.

Полазници су упознавали подводну опрему и уређаје, учили су како да се понашају под водом како би опасност по живот и здравље свели на минимум. Морално-психолошка обука у школи је била на тако високом нивоу да су се са њеним предавачима често консултовали водећи цивилни и војни стручњаци из области педагогије и психологије.

Најбољи међу најбољима

У Ронилачкој школи није вршена само обука. Ова институција је постала својеврсни научни центар где су детаљно проучавани сви аспекти ронилаштва и појављивали су се пројекти који често нису били ништа лошији од сличних западних идеја, а понекад су били и бољи: ронилачка пумпа Колбасјева, Шулцов подводни трагач за минама, фото-апарат за подводно снимање Јесипова и Родионова, и још много тога.

Ронилачка школа се прочула у иностранству. Учествовала је у неколико индустријских изложби у САД и Француској. Тамо су њени проналасци награђени почасним дипломама, а такође бронзаним и сребрним медаљама.

Странце су фасцинирали и сами руски рониоци. Они су свакодневно могли по 3-4 часа да раде под водом ни најмање се не жалећи на здравствено стање, док су се њихове колеге често жалиле на главобољу, бол у ушима и мучнину.

Дипломци ове школе су 1909. године са дубине од 58 метара успешно подигли подморницу „Камбала“ која је потонула близу Севастопоља после судара са оклопњачом „Ростислав“. Био је то прави рекорд, јер у оно време бродови нису подизани са дубине веће од 30 метара.

Подводни радови на изградњи моста преко Јенисеја, Краснојарск, 1896-1899.

До пада Руске империје 1917. године Ронилачка школа је дала преко 2.500 стручњака. Многи од њих су учествовали и изгинули у тешким ратовима против Јапана и Немачке. После револуције школа је премештена на Крим и добила је назив Балаклавски војно-поморски ронилачки техникум. Чувена образовна институција наставила је да обучава професионалне рониоце за потребе Ратне морнарице СССР-а.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“