Историја железнице у Русији у фотографијама

Kira Lisitskaya (Photo: Universal Images Group/ Getty Images; Public domain)
Историја железнице у Русији започела је 1934. године, када је чувени инжењер Франц фон Герстнер стигао у Санкт Петербург. Овај страни стручњак који је добро проучио нову врсту превоза у Европи стигао је у Русију ради обиласка металуршких завода на Уралу.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Пошто је пропутовао кроз руска пространства, Франц фон Герстерн је предложио да се у Руској Империји изгради мрежа железничких пруга. У јануару 1835. године поднео је цару Николају I белешку у којој је истакао потенцијалну вредност железничког саобраћаја за земљу као што је Русија.   

Франц фон Герстерн

„Не постоји ниједна земља на свету у којој би железница била профитабилнија, па чак и неопходнија, него у Русији, јер она омогућава да се раздаљине скрате, повећавајући брзину путовања“, наводи се у белешци.  

Руски цар Николај I

У то доба је идеја о изградњи разгранате мреже железничких пруга била револуционарна. Зато су је многи утицајни људи на власти дочекали са сумњом. Главна бојазан односила се на питање да ли ће железница моћи да поднесе сурове услове руске зиме са мећавама и мразевима. Друга брига били су високи трошкови изградње пруга и набавке страних парних локомотива.

Па ипак, заступници ове идеје успели су да убеде Николаја I да ће железница, мада је њена изградња скупа, на крају Русији донети профит и такође повезати удаљене делове земље у којима је саобраћај био отежан због лоших путева и неповољних временских услова током већег дела године.

21. марта 1836. године цар Николај I је потписао декрет којим је покренута изградња прве железничке пруге у Русији. Била је то Царскосељска пруга, која је повезала Царскосељску станицу у Санкт Петербургу, Царско село, где се налазила резиденција руске царске породице, и Павловск.

Влада је планирала да прати како ће ова железничка пруга скромне дужине поднети услове који владају током руске зиме и да на основу ових запажања направи планове за будућност. 

Убрзана изградња прве железничке пруге је почела. До краја септембра 1836. године изведене су прве пробне вожње. С обзиром на њихову успешност, инжењери су наставили са радом.

Прва локомотива је наручена из Британије и испоручена Русији до краја новембра 1836. године. Из Енглеске је стигла бродом до Кронштата, а затим је до коначне дестинације пребачена коњским запрегама. У Царском селу је монтирана и испробана. Први воз у Русији чинила је локомотива са осам вагона који су се разликовали по степену комфора.

Инжењер Франц фон Герстерн тражио је парну локомотиву са 40 коњских снага која може да вуче неколико вагона са највише триста путника брзином од 40 километара на сат.

Како би повећала капацитет железнице, руска влада је одлучила да ширина колосека у Русији буде 1.829 милиметара, већа од уобичајених 1.435 милиметара колико је било прихваћено у Енглеској.

Прва железничка пруга у Русији свечано је отворена 11. новембра 1837. године. „Људи из града сјатили су се у старој пуковској цркви Ваведења на Семјоновском скверу. Знали су да се отвара необичан гвоздени пут и да ће 'челични воз који вуче много кола одједном' по први пут кренути по њему“ - објавиле су новине у то доба.

Овај свечани догађај је обележио почетак нове ере. Убрзо ће масовно увођење железничких пруга изменити Руску Империју до непрепознатљивости.

1. новембра 1851. године отворена је Николајевска железничка пруга дуга 645 километара између Санкт Петербурга и Москве. Две идентичне станице саграђене су у две престонице.

Процват железнице у Русији догодио се у другој половини XIX века. Русија је почела да производи сопствене локомотиве. Приватан бизнис прикључио се изградњи железница, инвестирајући у оно што је само неколико година раније сматрано за ризичан пословни подухват. Железничке пруге не само што су се показале профитабилним, него су такође унапредиле економски и инфраструктурни развој Руске Империје.

До 1875. године саграђено је преко 20 хиљада километара пруге, а до краја XIX века дужина руске железнице била је 53.200 километара. Почетком XX века томе је придодато још 22.600 километара нових пруга.

Можда најпознатија железничка пруга на свету, Транссибирска магистрала која повезује западну Русију са Далеким истоком земље, саграђена је од 1891. до 1916. године. Чак и данас је то најдужа пруга на свету са 9.500 километара.

Почетком XX века железнички саобраћај је постао основни начин за превоз путника и робе у Русији. Преко 70% робе транспортовано је железничким пругама у Совјетском Савезу.

А крајем 80-их дужина активне железничке мреже у СССР-у била је око 145.000 километара. Мрежа је обухватала 32 железничке територијалне јединице и преко 11.000 железничких станица.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“