Стаљинови аутомобили: У чему се возио совјетски лидер? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Hulton Archive / Getty Images
Омиљено Стаљиново возило била је оклопљена лимузина за коју се сматрало да је најбезбеднији аутомобил на свету.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

За све службене аутомобиле Јосифа Стаљина може се рећи да су били веома луксузни. Док је био на власти он се возио у најмање пет различитих VIP аутомобила.

Vauxhall

Фотографија на којој је приказан аутомобил марке Воксхол са стране, 1910-1925.

Први службени аутомобил Стаљин је добио одмах после револуције 1917. године, када је формирана влада бољшевика. Стаљин је постао народни комесар за питања националности и као службени ауто је користио луксузни Vauxhall произведен 1914. године. Тај аутомобил је увезен из Енглеске и био је намењен Марији Фјодоровној, мајци императора Николаја II.

Стаљину се допала луксузна каросерија али ауто није могао да развије велику брзину, што је био очигледан недостатак.

Packard Twin Six

Packard Twin Six, 1918.

Током Грађанског рата Стаљин је постао страствени поклоник америчких аутомобила када се провозао у моделу Packard Twin Six. Тај ауто је имао импресивне габарите и развијао је брзину од 130 км/ч, што је био кључни фактор за друга Стаљина, љубитеља великих брзина. Јосиф Висарионович је замолио да му пронађу исти такав службени ауто, што није било тешко, будући да су таква возила била популарна у партијској врхушци.

„Стаљин је обожавао да јури подмосковским путевима у свом ’Пакарду’ са 12 цилиндара и са отвореним кровом“, написао је касније Степан Гиљ, начелник гараже народног комесаријата и Лењинов лични возач.

Rolls-Royce 40/50 Silver Ghost

XVI конгрес Свесавезне комунистичке партије бољшевика. На изласку из Бољшог театра, 1930.

Када је совјетска власт одлучила да се сви функционери возе у истим аутомобилима једног типа избор је пао на Rolls-Royce 40/50 Silver Ghost. Од 1922. до 1925. године из Енглеске су у Совјетски Савез увезена 73 таква аутомобила. Немачки писац Алдолф Хофмајстер је у својим сећањима забележио: „Још никада нисам видео толико Ролс-Ројсева на једном месту као једне вечери на кеју реке Москве. Нисам успео да схватим зашто су баш Ролс-Ројсеви освојили срце спољне трговине и доспели у СССР...“

Вероватно зато што су били поуздани и пространи, и што су имали изванредне карактеристике. И Стаљин је тада такође почео да се вози у „сребрној утвари“.

Packard Twelve

Јосиф Стаљин и Вјачеслав Молотов у аутомобилу испред Бољшог театра,1929.

Знајући колико Стаљин воли „Пакарде“, председник САД Френклин Рузвелт је 1935. године уручио совјетском лидеру на поклон оклопљену белу лимузину Packard Twelve. У оно време је то по техничким карактеристикама био најсавршенији модел. Аутомобил је развијао брзину од 130 км/ч иако је био тежак читавих 6 тона (свака врата су била тешка по 350 кг). Само један примерак је направљен са оклопном заштитом, и њега је добио Стаљин.

Стаљину се поклон допао. Периодично се возио у њему чак и када је сва политичка елита прешла на аутомобиле домаће производње. Packard је, додуше, префарбан у црну боју, карактеристичну за аутомобиле високих званичника.

ЗИС-115

Совјетски комунистички вођа Јосиф Стаљин, подешава брисаче на свом аутомобилу, 1934.

И поред све љубави према америчким и енглеским аутомобилима, Стаљин је одлучио да „одомаћи“ ауто-парк државног врха јер су страни аутомобили „бацали сенку“ на престиж државе радника и сељака.

Додуше, и совјетски VIP аутомобили су прављени по угледу на америчке.

Најпре је у лењинградској фабрици учињен покушај да се направи еквивалент модела Buick 80, али то возило није пуштено у серијску производњу. Следећи експеримент је био успешан: московски ЗИС-101 је имао много тога што је позајмљено од „Пакарда“. Цео партијски врх је почео да користи ове аутомобиле, али тај модел ипак није био на Стаљиновом нивоу.

Најновији модел совјетског путничког аутомобила ЗИС 110, СССР, 1946.

Далеко је више одговарао ЗИС-110, совјетска верзија модела Packard Custom Super Eight. Његова оклопљена верзија са индексом 115 направљена је крајем 1940-их и добила је статус званичног аутомобила друга Стаљина.

У основи овог возила је оклопна капсула. То је био оклопни омотач из једног комада споља обложен плочама каросерије. Сматрало се да је ЗИС-115 најбоље заштићени аутомобил на свету и производ чија конструкција представља државну тајну. Направљено је свега 65 примерака овог модела.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“