Зашто је Русија помогла Сједињеним Државама у време Грађанског рата?

Russia Beyond (Public domain; Ivan Ayvazovsky; Corbis/Getty Images)
Долазак руских бродова у америчке луке управо у тренутку када је Абрахаму Линколну била неопходна помоћ у рату против Конфедерације Американци су доживљавали као гест истинске подршке. А какве бенефите су од тога имали Руси?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Наша ескадра прихваћена је овде пријатељски, могло би се рећи чак превише. На обали у војној униформи не можеш ни да се појавиш, јер нећеш ти бити тај који гледа, већ ће сви у тебе гледати. Прилазиће ти чак и даме изражавајући своје дивљење и задовољство што се Руси налазе у Њујорку“, констатовао је у писму својима код куће Николај Римски Корсаков, потоњи чувени композитор, а те 1863. године члан посаде руског једрењака „Алмаз“ који се налазио на сидришту у Њујорку.

Руски војни бродови у луци Њујорка

Задатак руске ескадре био је у толикој мери обавијен велом тајне да је појава руских војних бродова крај обала Америке била изненађење чак и за опуномоћеног изасланика Руске империје у Сједињеним Државама Едуарда Стекла. Целокупна јавност Њујорка разбијала је главу тражећи одговор на питање који званични циљ би посета војне ескадре могла да има. Командант ескадре контраадмирал Степан Лесовски у разговору са познатим америчким новинаром Терлоуом Видом рекао је да му је руска влада дала запечаћене коверте које је требало отворити само у случају да САД уђу у оружани сукоб са другим државама. Притом ескадра Лесовског (шест војних бродова и 3000 чланова посаде) није била сама, отприлике тих дана, у септембру 1863. године на источној обали пристала је и стационирала се у Сан Франциску ескадра контраадмирала Попова (шест бродова и 1200 официра и морнара). Шта су смислили Руси?

Руска војска на Бродвеју

Како су Русија и САД постали савезници?

Руска империја у почетку је била присталица независности САД од Британије. 1776. године пошто је почео Рат за независност САД, Kатaрина Друга одбила је молбу краља Џорџа Трећег да на амерички континент пошаље двадесет хиљада војника који би бранили власт британске круне од револуцинара. Русија је деловала против интереса Британије у наредном веку.

Александар Трећи дошао је на престо и отпочео велике реформе после тешког пораза у Кримском рату у коме је Русија против себе имала коалицију Британије, Француске и Османске империје. САД су притом сачувале неутралност и подржале Русију, па су тако рецимо амерички бродови снабдевали храном и водом Петропавловск у време блокаде далекоисточне обале Русије од стране Енглеске и Француске флоте. Већ после завршетка рата 1856. године министар спољних послова Александар Горчаков писао је: „Симпатије америчке нације према нама нису јењавале током целог рата, а Америка нам је директно или индиректно пружила много више услуга него што се могло очекивати од државе која се строго држи неутралности“. Осим тога Горчаков је наглашавао да је „политика Русије према Сједињеним Државама дефинисана и да се неће мењати без обзира на курс било које друге државе. Ми пре свега желимо очување Америчког савеза као јединствене нације. Русији је нуђено да се прикључи плановима за уплитање. Русија је одбила све такве понуде“.

Александар Горчаков, министар спољних послова

Пораз у Кримском рату значајно је ослабио Русију и нарушио њен међународни углед. Када је 1863. године у Пољској (у саставу Русије од 1815. године као Конгресна Пољска или Краљевина Пољска) подигнут устанак против руске владавине, Британија и Француска одлучиле су да изврше притисак на Петербург.

Русија која је у Пољску послала трупе ради сузбијања нереда, оптужена је за поробљавање пољског народа. Доњи дом Британског парламента пласирао је изјаве о губитку свих права Русије на Конгресну Пољску, а у јуну 1863. године Британија и Француска тражиле су да се сазове конгрес европских држава ради решавања пољског питања.

Међутим, како је лепо примећено у The New York Daily Tribune: „Никакво искрено саосећање са патњама Пољака не може се очекивати од eнглеске и француске, а још мање аустријске владе.“

И Лондон и Париз покушавали су да се умешају у рат америчких северних држава против Конфедерације. Признавши робовласничке државе на америчком југу као зараћену страну Британија је била спремна да је и практично подржи, наиме, контрола југа, где се проиозводио памук била је неопходна британској текстилној индустрији. У јуну 1863. године Енглеска је на обале Северне Америке послала пет војних бродова који су стационирани у луци Есквималт у Британској Колумбији, у Канади. Притом северне америчке државе уопште нису имале своју флоту.

Француска је пак, рачунала на Мексико, у јуну 1863. године француска војска заузела је град Мексико. Осим тога Французи су тајно снабдевали војску Конфедерације оружјем. У таквој ситуацији 25. јуна 1863. године Александар Други строго конспиративно шаље своје најбоље војне бродове под командом двојице контраадмирала надомак америчке обале.

Како је руска флота помогла одбрани САД

„Иако је руска флота стигла из својих личних разлога, добра страна тог присуства била је то што су Енглеска и Француска веровале да је она ту како би заштитила Сједињене Државе од интервенције“, писао је државни секретар САД Вилијам Сјуард пошто је руска флота напустила америчке обале не испаливши ни један хитац и чак не приметивши ни једанпут неки непријатељски брод. Ипак, у случају таквог сусрета, Руси су итекако знали шта им ваља чинити.

„У случају појаве у луци неког корсара који су наоружале побуњеничке државе најстарији командант у луци даје сигнал другим бродовима да се спреме за борбу и припреме пароброд. Ако корсар који је упао у луку директно отпочне непријатељска дејства најстарији командант одмах даје сигнал другим бродовима да се по могућности расидре и реметиоца јавног мира нападну“, стоји у наредби контраадмирала Попова својим бродовима у Сан Франциску. Међутим две фрегате „Алабама“ и „Самтер“, нису се усудиле да угрозе руску флоту.

Капетани руских војних бродова

Посета руске ескадре трајала је од септембра 1863. године до јула 1864. За то време Руси су боравили на Куби, у Хонолулуу, на Јамајци, Хавајима и Аљаски, и наравно стигли да постану звезде балова и пријема. По писању америчког историчара Маршала Дејвидсона „вртлог званичних догађаја и многољудних празничних манифестација које су помеле официре руске флоте, требало је да подвргну њихову издржљивост искушењима која нису виђена чак ни на отвореном мору“.

Бал за Русе

Најупечатљивији банкет био је уприличен петог новембра 1863. године у Њујорку. Лист New York World писао је да је послужено 12 хиљада острига, 1850 ћурки, пилића и фазана, отворено 3500 флаша вина. Столови са посластицама били су декорисани шећерним скулптурама актуелних владара двеју држава, Абрахама Линколна и Александра Другог и њихових очева оснивача, Петра Великог и Џорџа Вашингтона. Бал који су приредили Руси превазишао је по нивоу и трошковима званични пријем који су Американци приредили годину дана раније принцу од Велса. Руси су ускоро организовали узвратни бал на својој територији на палуби адмиралског брода „Александар Невски“. Игранка је трајала 11 сати, а на крају банкета контраадмирал Лесовски је донирао 4700 долара њујоршкој сиротињи. Наравно, био је и званични пријем. Контраадмирал Лесовски и команда ескадре позвани су у Белу кућу где су се срели са Абрахамом Линколном и његовом супругом.

Контраадмирал Степан Лесовски

Зашто је Руска империја послала флоту надомак америчких обала

Током боравка руске ескадре крај америчких обала ни Француска, ни Енглеска нису се усудиле да започну дејства ни против Сједињених држава ни против Русије на пољској територији. У јуну 1864. године пољски устанак је угушен, а руска ескадра добила наредбу да се врати кући. То није било случајно.

Фрегата „Александар Невски“

У сваком случају руске фрегате и корвете представљале су озбиљну силу и одиграле одлучујућу улогу у заштити северноамеричких обала. Међутим, како примећује историчар Маршал Дејвидсон, у слању бродова у Америку Руси су имали своје интересе. Руска влада бојала се да би у случају блокаде мора коју је могла да уведе Британска империја као одговор на гушење пољског устанка, сви руски војни бродови били блокирани. Зато су најбољи послати у америчке луке, тада изгледа једино место на свету где би сигурно били дочекани раширених руку. А у случају рата између Русије и Велике Британије две ескадре које су биле стациониране у различитим океанима, могле би да постану озбиљан војни аргумент.

Мисија руских морнара крунисана је успехом без једног јединог испаљеног хица. Уследио је тријумфални дочек у Санкт Петербургу где је на пријему приређеном у америчкој амбасади секретар мисије Хенри Берг рекао: „Између нас постоји пријатељство које није доведено у питање никаквим лошим сећањима. Оно ће се наставити уз чврсто узајамно поштовање и немешање у туђе унутрашње послове. Лако се може замислити огромна предност коју таква политика може пружити свим владама на планети Земљи уколико је се буду брижљиво придржавали у међународним односима“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“