Како је славна совјетска жена пилот у западној штампи добила надимак „мадам МиГ“?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Поставила је 102 рекорда, имала 5600 сати налета, умела да вози 40 типова авиона и хеликоптера, била доктор техничких наука, написала 15 књига, укључујући и песничку збирку. Све ово успела је да постигне једна од најчувенијих жена пилота послератног Совјетског Савеза, Марина Лаврентијевна Попович, позната и као „мадам МиГ“.

Марина Попович (девојачко Васиљева) родила се у породици музичара, али је од раног детињства које је пало у ратно године, маштала о војној авијацији. „Стално су нас бомбардовали, тада сам се и нагледала страхота рата... Сећам се како су пред мојим очима нацисти из авиона гађали и јурили за девојчицом која је носила воду у кофама на обрамици, страшно... Тако сам пожелела да постанем пилот, мислећи да само у авиону могу да гоним нацисте. Пролазило је време... Док сам порасла рат се завршио, више није било нациста али је жеља да научим да летим остала“. 

Са потешкоћама на путу који је себи зацртала, Марина се суочила на самом почетку. Будући да је била висока само метар и педесет центиметара није примљена у аероклуб. „Моје ноге нису досезале до педала“, сећала се ова жена пилот. „Зато сам себи у задатак ставила да истегнем ноге. Пронашла сам планинарску опрему за пењање и молила да ме каче са главом окренутом на доле. Да ли као резултат предузете акције или сам просто порасла, пошто сам имала 16 година, тек достигла сам 161 центиметар и препрека за улазак у аероклуб више није било. Прво сам скакала са падобраном, а касније почела да летим“.

Аеро-клуб није задовољавао младу девојку која је сањала о ваздухопловној школи. Међутим, после рата престали су да примају жене. Поповичева се лично упутила код председника Савета министара СССР-а маршала Климента Ворошилова и убедила га да јој да шансу. Тако је Марина Лаврентијевна 1954. године завршила Саранску летно-техничку школу као пилот инструктор.

Ући у војну млазну авијацију са њеним тешким преоптерећењима за ову девојку био је практично нерешив задатак, али Поповичева је успела и то да реализује. Године 1961. постала је први совјетски пробни пилот прве класе женског пола.

Амбициозна девојка која је тада већ била удата за космонаута Павла Поповича одлучила је и да освоји свемир. Међутим, овога пута није имала среће. Марина је веровала да у одред космонаута није примљена јер уопште није знала да плива и јер је већ имала дете. „Марина, не хрли у космос“, тешио ју је космонаут Герман Титов, подсећајући је да космонаути одлете у космос и врате се, а остатак проводе на земљи.

Није намеравала да седи беспослена. Када је 1964. године на МиГ-у 27 пробила звучни зид била је прва совјетска жена којој је то пошло за руком, а због показане храбрости ову девојку у западној штампи прозвали су „мадам Миг“. Непосредно после тога низали су се један за другим рекорди, да би их на крају било преко сто. Марина притом није била само за командама брзих ловаца, него и таквих џиновских авиона као што је транспортни Ан-22 „Антеј“.

Марина Лаврентијевна била је на ивици катастрофе више пута. „Догодило ми се да при полетању откаже форсаж на мотору авиона МиГ- 21... Летелица се срушила приликом полетања, а провидни део кабине заглавио. Остала сам жива пуким чудом, кабину су успели да разбију, а мене извуку из запаљеног авиона... Занимљиво је да се уопште нисам уплашила. Међутим, касније, током ноћи, поново преживљавајући лет у сну, почела сам да вриштим. Ујутру сам отишла у санитетску станицу, за три дана се опоравила и поново почела да летим као пробни пилот“.

Као пензионер Марина се латила пера. Постала је коаутор десетина књига посвећених авијацији, написала неколико филмских сценарија и издала своју збирку песама. Неколико њених радова било је из домена уфологије којој је „мадам МиГ“ била озбиљно посвећена. „Недовољно проучене паранормалне појаве постале су моја друга пасија, после неба“, признала је Марина.