Свака совјетска жена сањала је да посети овај елитни московски бутик (ФОТО)

Историја
RUSSIA BEYOND
Продавница „Ванда“ била је јединствен феномен за милионе совјетских грађана.

1962. године отворен је нови бутик у улици Петровка у центру Москве. Током низа наредних година била је то једна од најпожељнијих продавница за жене из целог СССР-а.

Бутик је носио име „Ванда“, написано на ћирилици и латиници. Знак на ћирилици је доминирао, док се латиница налазила само на излогу. То је у сваком случају била реткост за совјетске прилике. Латинична слова и необично име продавнице сугерисали су да се ту нуди роба из иностранства, нешто о чему је сањао сваки совјетски грађанин.

Што се тиче назива продавнице, постоје две теорије. Неки верују да је име Ванда, женско име популарно у Пољској, требало да укаже на земљу из које је стизала роба. 

Знатно пикантнија теорија тврди да „Ванда“ има симболично значење. Ово име наводно спада међу бројне надимке које је користила једна елитна проститутка. Она је, наиме, пре револуције 1917. своје муштерије дочекивала у хотелу преко пута улице.

Легендарна Ванда је била једини сведок мистериозне смрти чувеног царског генерала Михаила Скобељева 1882. године. Неки верују да су они који су бутик назвали Ванда желели да извргну руглу некадашњу власт због тога што је толерисала проституцију. Међутим, ова теорија је дискутабилна.

У продавници се продавала роба из Народне Републике Пољске, једне од главних совјетских сателитских држава у Европи. Било је ту свега од тепиха до лустера, од музичких плоча до елегантног порцелана. Међутим, најтраженији артикли у понуди били су козметика, парфеми и модерна одећа.

Совјетске жене су ту могле да купе најлон чарапе, које су у СССР-у биле дефицитарна роба. Било је финог доњег веша, наочара за сунце и накита. С обзиром на несташицу многих производа у СССР-у, оно што је Ванда нудила било је право чудо. 

Зато су жене из целог Совјетског Савеза сањале да посете овај бутик у Москви, па су редови испред радње били стална појава.

Они који би стрпљиво провели сате у чекању на крају су имали прилику да изаберу нешто од обиља артикала који су у то време били тешко доступни. Козметика, маскаре, шампони, сенке за очи, лакови за нокте, креме за лице, ретки ружеви за усне и препознатљиви пољски парфем чекали су срећне купце на полицама.

Бутик је, наравно, имао и асортиман за мушкарце. Ту су се продавали бријачи Polsilver, колоњске воде и лосиони после бријања.

Велики број муштерија и дуги редови на улазу креирали су услове за илегалне препродавце који су у продавници куповали робу, а затим је продавали људима који нису имали времена за чекање у редовима.

Често је то био породични бизнис. Муж би стајао на безбедном месту са торбама препуним тражене робе. Његова жена би онда нудила поједине артикле групи људи који су чекали на крају редова. Ако би наишла полиција, жена не би имала озбиљан проблем, јер је код себе имала само мали број ствари.

На крају је легендарни бутик затворен. После распада Совјетског Савеза, Русија је отворила врата страној роби која је брзо преплавила тржиште и читав концепт елитних бутика за продају страних производа учинила потпуно излишним.