Како је Нижегородски вашар постао највећи у земљи?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Петербург је глава Русије, Москва њено срце, а Нижњи Новгород џеп. Ова стара руска пословица је вероватно довољна да вам наговести значај трговине у Нижњем Новгороду.

Зашто је Нижњи Новгород постао центар трговине?

Овај град има веома повољан географски положај на ушћу двеју великих река – Волге и Оке, које протичу кроз читаву Русију и уливају се у Каспијско језеро. Осим тога, управо Волга је била једина водена артерија која је повезивала Запад и Исток. Кроз Нижњи Новгород је пролазила и железничка пруга и зато сте одавде могли да стигнете на Кавказ, у Персију, Турску, Централну Азију, па чак и до Индије и Кине. Због таквог положаја у граду је одувек цветала трговина. Археолози су, наиме, на овдашњим локалитетима пронашли арапске и византијске артефакте који сведоче о трговинским везама са Истоком још у XIII и XIV веку. Док су први документовани вашари и окупљања трговаца познати од XVI века. 

Нижњи Новгород крајем XIX века

У почетку се вашари нису одржавали у самом граду, него нешто даље низ Волгу, код зидина Макаријевог манастира. Вашар је трајао 1-2 дана. Међутим, у XVII веку цар Алексеј Михајлович је прогласио петодневни период за бесцаринску трговину. На тај начин је привукао још више трговаца, који су остајали на том месту и дуже, притом држави плаћајући прописани намет.

Почетком XIX века постало је јасно да код манастира нема довољно простора за све заинтересоване да учествују у вашару. Осим тога, привремене дрвене тезге су изгореле. До тада је Нижегородски вашар већ постао изузетно значајан и државној каси је доносио огроман новац.

Поглед на зграду тржнице крајем XIX века

Вашар је пребачен у Нижњи Новгород, на ушће Волге и Оке. Лично цар Александар I је одложио реновирање сопственог дворца како би издвојио 6 милиона рубаља за изградњу нове тржнице. И није погрешио. Први вашар на новом месту отворен је 1817. године, а трговци су на њему изложили робу у вредности од 24 милиона рубаља. 1846. године вредност робе је достигла 57 милиона рубаља.

Једна од грађевина Гостиног двора (тржнице) у Нижњем Новгороду

Савременици су Нижегородску тржницу називали „место размене Европе са Азијом“. Странци су ту на велико продавали робу локалним трговцима и фабрикантима. 90% све источне робе пролазило је управо кроз Нижегородски вашар, а затим се ширило по читавој Русији. Са друге стране, источни трговци су куповали робу од Европљана и Руса.

Чиме се трговало на Нижегородском вашару?  

Поглед на тржницу, хромолитографија из 1896. године

До половине XIX века на вашар у Нижњи је долазило око 700 страних трговаца. Обим трговине са Азијом у то доба био је један и по до три пута већи од трговине са Западноевропљанима. .

Један од главних артикала у трговини био је кинески чај. 80-их година XIX века у Русију је сваке године стизало 800-900 пудова чаја (један пуд је био око 16 килограма) у вредности од 42 милиона рубаља. На вашару је постојала чак и посебна азијска тржница, стилизована по угледу на кинеске пагоде.

Кинеска тржница на вашару, крај XIX века

У замену Кинези су куповали крзна и коже најразличитијих животиња, од лисица, веверица и сибирских воденкртица до оваца.

Из Ирана у Русију трговци су доносили ћилиме ручне израде, свилене и памучне тканине, као и широк асортиман орашастих плодова и зрневља: орахе, пистаће, суве кајсије, бадем, суве шљиве, просо, пиринач. Док су Персијанци из Русије односили вуну, производе од метала и коже, порцелан, хартију и много тога другог.

Петар Верешчагин: Доњи базар у Нижњем Новгороду, око 1860.

Трговци су из Русије на исток носили такође шећер, производе од лана и кудеље, памучне и кожне ствари, вуну, дрво, метал и много тога другог. Разноврсност робе је била запањујућа. Руски чиновник Јегор Мејендорф у трећој деценији XIX века наводи списак робе коју су куповали трговци из Бухарског емирата: „Међу робом која се износи из Русије налазе се кошенила [црвени пигмент - Russia Beyond], каранфилић, шећер, калај, црвена и модра сандаловина, сукно, црвена кунгурска, казањска и арзамаска кожа, восак, извесна количина меда, гвожђа, бронзе, челика, златних нити, малих огледала, крзна видре, бисера, руска нанка [памучна тканина - Russia Beyond], котлови од ливеног гвожђа, игле, корали, плиш, хартија, брокат, ситни производи од стакла, незнатна количина руског платна...“

Такође веома важан артикал у трговини била је риба. „Лов на моруну, јесетру, пастругу, сома и неке друге врсте рибе практично је био под монополом руских трговаца у јужном делу Каспијског језера“, пишу историчари А.А. и А.В. Иванов.

Риболовачки чамац из Мурманска

Временом извозу су се прикључили и производи из других грана, као што су металургија и текстилна мануфактура. На пример, популаран производ био је јефтини циц из чувених шујских фабрика у Иванову. А последњих деценија XX века овде је почела трговина нафтом и нафтним дериватима.

Машинско одељење на сајму 1896. године

Временом су се у тржници појавиле филијале банака, радили су правници, склапали се берзански послови. Сајам је био најважнији догађај за крупне руске трговце и фабриканте. Али су такође у њему веома интензивно учествовали и приватници занатлије и представници народних декоративних уметности. Преслице, дрвене кашике, народне ношње, осликани послужавници, посуђе, чипка – ту су се могли наћи производи најбољих мајстора из целе Русије, који су се читаве године спремали за сајам, трудећи се да своје најлепше рукотворине понуде на овом месту.

Занатско одељење на сајму 1896. године

Како је био организован сајам  

У књизи „Царев гласник“ Жил Верн је овако описао нижегородски сајам: „Ту су почињали вашарске грађевине, које чине дрвене зграде раздвојене широким живим оградама. Свака врста робе заузимала је одређени простор: дрвени производи, гвоздени, месо, риба, крзно, занати. Међу тезгама се тискала гомила људи, разгледајући, бирајући, ценкајући се за различиту робу коју су трговци нудили. Ту сте могли да сретнете представнике свих народа, како европских, тако и азијских. Буку и вреву увећавала је музика добоша и дувачких инструмената која је допирала из шатри у којима су представе одржавали мађионичари, акробате и укротитељи звери.“

Поглед на сајамска здања за време изливања Оке, 1890.

Од средине XIX века сајам је званично трајао нешто више од месец дана, али у реалности трговина се довијала од јула до септембра. Сајам је за град био велики празник. У Нижњи би се у то доба сјатило преко 200 хиљада људи, радили су циркус и позориште, наступали музичари. Седамдесетих и осамдесетих година XIX века на територији тржнице појавили су се електрична мрежа и водовод. Сајам је имао позитиван утицај на читав град. Нижњи је имао добру инфраструктуру, интензивно су се градили хотели и гостионице. Један од првих трамваја у Русији прорадио је баш у овом граду 1896. године.

На територији сајма налазиле су се две цркве. 1922. године отворена је Спаска „Старосајамска“ црква. Пројектовао ју је француски архитекта Огист де Монферан (касније је подигао Исакијевску цркву у Санкт Петербургу са врло сличним тамбуром са стубовима испод главне куполе).  

А 1881. године отварању Невске „Новосајамске“ цркве присуствовао је лично цар Александар III са супругом и сином, будућим Николајем II. Исте године дозидан је и нови Главни сајамски дом у руском стилу (ГУМ на Црвеном тргу, који подсећа на њега, појавио се касније). Све три грађевине стоје до данас.

Главни сајамски дом

1896. године на територији нижегородске тржнице одржан је највећи руски индустријски и уметнички сајам у читавој историји Руске Империје. За њега је подигнуто преко стотину привремених павиљона. Управо ту су представљени први руски аутомобил, као и мрежасте конструкције инжењера Владимира Шухова.

XVIСверуски индустријско-уметнички сајам у Нижњем Новгороду, 1896.

После револуције 1917. године сајам је још функционисао, али је изгубио на популарности. Осим тога, више није било слободне трговине, која је у потпуности прешла под надлежност државе. 1929. године бољшевици су коначно затворили ову капиталистичку и „социјално непријатељску појаву“. Многа здања су уништена или прерађена у стамбене објекте.