Крунидбене одоре руских монарха - права уметничка дела! (ИЛУСТРАЦИЈЕ)

Историја
АНА ПОПОВА
Крунисање је било посебан догађај у животу двора, али и читаве земље. Свечана церемонија одржавала се у Успенској цркви московског Кремља. У складу с приликом биле су и крунидбене одоре које су израђивали најбољи мајстори. Као и знаци царског достојанства, оне су биле права уметничка дела.

У новом стилу  

У мају 1723. године у Кремљу је крунисана Катарина I. Церемонија је брижљиво припремана унапред, фактички преосмишљена, тако да се у њој комбинују европске и руске традиције. Уз звук добоша, звона и музику гардијских пукова из дворца су према Успенској цркви продефиловали Петар I и његова супруга. Император је носио свилени камизол (мушка струкирана јакна од лаког материјала до колена) и свилене килоте (кратке панталоне до испод колена) плаве боје, извезене сребром, а уз то шешир с пером. Крунидбену хаљину Катарине I загасито црвене боје, богато извезену сребром, сашили су берлински мајстори по шпанском кроју.

Занимљиво је да је хаљина у Москву стигла раскројена и да је уклопљена са фигуром и спојена на лицу места. И то у журби. Наиме, три дана пре крунисања царичина хаљина није још била готова. Шлеп раскошне хаљине носило је пет дворских дама. Током службе Петар I је лично преко рамена Катарине Алексејевне спустио огртач од златног броката, извезен грбовима и постављен крзном од хермелина, а затим јој на главу положио круну. Тако је царева друга жена званично постала руска царица.

Брокат за царицу

Припреме за крунисање Ане Ивановне изведене су у журби. Братаницу Петра I позвали су из Курландије у Москву после изненадне смрти Петра II. У фебруару 1730. године наследница престола је стигла Русију, а крајем априла архијереј Теофан Прокопович јој је на главу положио круну украшену великим бројем дијаманата, рубина и турмалина.

За три месеца кројач кога је довела са собом сашио јој је хаљину од лионског броката са троугаоним шлепом. Тканина јој се толико допала да ју је наручивала и за касније хаљине. Царица је одори додала ланац са ордењем Св. Андреја Првозваног.

Круна за младог цара

Млади Петар II није се много бринуо о кроју одеће у којој је требало да преузме руски престол. За 11-годишњег наследника Катарине I француски мајстори су сашили кафтан, камизол и килоте од светлуцавог глазета – сребрног броката извезеног златом. Ова свечана одора је на светлости свећа у Успенској цркви сигурно изгледала невероватно ефектно.

Одлучено је да се користи исти огртач који је припадао супрузи Петра I, док су направљени нова круна, покривена брилијантима, бисерима, сафирима и смарагдима, као и нови шар (держава).

Носи домаће!

За царицу Јелисавету Петровну могло би се рећи да је била „икона стила“. Историчар Василиј Кључевски је иронично запазио да је иза себе оставила 15 хиљада хаљина, два сандука свилених ципела, гомилу неплаћених рачуна и незавршен Зимски дворац.

Њена страст према модерној одећи била је таква да су се сви француски новитети најпре испоручивали у дворац. Међутим, приликом припрема за крунисање наредила је да све тканине за церемонију буду искључиво руске производње. Укључујући и тканину за хаљину. Царске регалије је примила у хаљини од сребрног глазета, прошивеног златним гајтаном.

Царица је поставила модни тренд за будућност. После њеног крунисања све крунидбене хаљине шиле су се од исте тканине.

Орлови на хаљини

Најраскошнија и највеличанственија церемонија крунисања била је по свој прилици приређена за Катарину II.

Царица се појавила у хаљини од броката, украшеној најфинијом брабантском чипком и извезеној двоглавим орловима. Нико ни пре ни после ње није направио крунидбену хаљину са толико симболике, истичући славу монархије.

У складу са одором биле су и царске регалије које су дворски јувелири направили специјално за Катарину II. Круна, жезло и шар направљени за њу коришћени су на свим каснијим крунисањима.

Понос војничког мундира  

Посебну крунидбену моду нису креирале само царице, него и цареви. На пример, Павле I је одлучио да церемонију учини још симболичнијом, изабравши униформу телесне гарде Преображенског пука. Строги мундир од зеленог сукна са оковратником постављеним загасито црвеним плишем био је украшен са две звезде: орденима Св. Андреја Првозваног и Александра Невског.

Током церемоније на Павла I је преко војног кафтана, као на византијске императоре, надевен плишани огртач са рукавима. На Васкрс 1797. године крунисан је не само цар, него и царица. Први пут је венчање било парно, а сви наследници престола су отада за ову церемонију бирали војничке мундире.  

Фолклорни стил

За време Николаја II одлучено је да се уведе ред у дворске одоре: даме при двору морале су да се појављују у руским хаљинама, а мушкарци у свечаним мундирима. Исто се односило и на крунисање. Зато је, када је почела припрема за долазак на престол Николаја II, кренуо позамашан посао. За царицу Александру Фјодоровну сашивена је хаљина у руском стилу од тешког сребрнастог броката из мануфактуре браће Сапожников. Тканина је најпре ишла на кројење у радионицу Олге Буљбенкове, а затим у московски Ивановски манастир, где се сребрним нитима и бисером украшавала по мотивима  фресака из Новоспаског манастира. И тек након тога готови делови су се враћали назад како би се повезали. Добијени резултат био је запањујући у сваком погледу. Наиме, поред све своје невероватне лепоте крунидбена хаљина је била и изузетно тешка – чак десет килограма, а уз њу је ишао ништа мање тежак огртач од златног броката, постављен крзном од хермелина.

Настављајући традицију, Николај II је на церемонији носио униформу пуковника Преображенског пука, која је за њега сашивена у радионици Николаја Норденштрема, главног кројача војних униформи за неколико генерације руске царске породице.