Зашто су се у СССР-у градиле кружне зграде? (ФОТО)

Михаил Колобаев/Mos.ru (CC BY 4.0)
Совјетске архитекте су експериментисале са облицима стамбених зграда. Најпре су желели да економично искористе градски простор, а затим покушали да покажу снагу и моћ своје земље.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У Русији су експерименти са кружним обликом грађевина почели давно пре револуције. 20-их година XIX века у Санкт Петербургу је саграђена прва „прстенаста зграда“. Станови у њој су били за издавање.  

У Москви је широко позната и авангардна приватна кућа архитекте Мељникова, саграђена у облику цилиндра крајем 20-их година XX века.

Кружни облици постали су омиљени метод архитектонског  конструктивизма и интензивно су коришћени у различитим грађевинама, од одмаралишта до оперских позоришта. Крајем 20-их година XX века у Таганрогу је саграђен Клуб Металаца, чије контуре подсећају на главу виљушкастог кључа.

1932. у Таганрогу је сазидана двоспратна зграда у облику слова С или прекинутог прстена. Сматра се да је то прва кружна стамбена зграда у СССР-у. Њени први станари били су радници из фабрике „Красниј Котељшчик“.

Не зна се са сигурношћу ко је био архитекта овог здања. У совјетско доба се сматрало да је аутор пројекта Михаил Кондратјев, који је иначе саградио стамбени комплекс у цик-цак облику „Нови живот“ у Ростову на Дону. Међутим, касније су познаваоци били склони да претпоставе да је зграду осмислио Иван Таранов-Белозјоров, аутор неколико станица московског метроа.

У „Стамбеној згради фабрике 'Красниј Котељшчик'“ (до данас је то званичан назив зграде) било је 36 станова. У почетку су имали заједничка купатила, намењена за неколико породица, али сада сваки стан има своје купатило. Занимљиво је да се у „престижној“ згради тоалет налазио одвојено од купатила, а канализација и водовод су уведени у зграду тек 30 година касније, негде 60-их.

Унутар зграде налази се пријатно затворено двориште према којем су окренута улазна врата свих станова. На првом и другом спрату налазе се заједнички балкони, који се пружају дуж зграде. Пре 10 година зграда је реновирана.

Кружни облик је симболизовао јединство и комуну – идеално стамбено окружење за совјетског човека: сви виде све, а тераса и двориште су заједнички. Притом су коришћени максимално једноставни материјали, али је зграда добро и стабилно саграђена (има већ 90 година, а налази се у одличном стању).

Наравно, поводом изградње овако необичне грађевине одмах је настао велики број легенди. Према једној од њих, зграда у облику слова С била је само прва, планирано је било да се саграде још три зграде које би заједно чиниле скраћеницу „СССР“. Према другој, за изградњу темеља коришћен је камен од цркве Арханђела Михаила коју су уништили бољшевици.

Почетком 30-их година у граду Иванову појавила је стамбена зграда-потковица у стилу конструктивизма. Зграда је саграђена за сараднике органа државне безбедности. Био је то још један експеримент. Сматрало се да полукружни облик чини стамбену зграду компактнијом, штеди градски простор и омогућава да се више људи смести на мањем простору.

Међутим, ови експерименти нису подстакли масовну изградњу кружних зграда овог типа. 50-их и 60-их година акутни стамбени проблем се решавао једноставнијим конструкцијама, такозваним хрушчовкама у облику квадра. 

Ипак, експерименти са кружним формама настављени су касније. После одлуке о одржавању Олимпијаде у Москви 1980. године власти су решиле да импресионирају госте инфраструктуром и да поново подигну кружне грађевине. Тачније: пет зграда које би гледано из ваздуха чиниле слику олимпијских прстенова. Два прстена према пројекту архитекте Јевгенија Стама и инжењера Александра Маркелова подигнута су у улицама Нежинскаја и Довженко 70-их година. Биле су то огромне грађевине са преко 900 станова.

Испоставило се да је изградња оваквих нестандардних објеката веома скупа и сложена. Зато је овај амбициозни план окончан са две грађевине.

Касније се показало да живот у таквим зградама има гомилу недостатака: улазак колима у двориште је отежан, јер је могућ само на неколико места, а недостаје простора за паркирање. У становима чији прозори гледају на двориште често је мрачно, а због тога се много новца троши на струју. Поред тога, због недовољно светлости настају проблеми са влагом и буђи. У становима нема ниједног правог угла, па се тапете тешко лепе и патос отежано поставља.

Осим тога, стандардни совјетски намештај никако није могао да се уклопи у необичан дизајн соба. А унутрашње двориште је као велики бетонски бунар стварало  снажан ехо чак и код обичног разговора.

 

 

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“