Против кога су се бориле руске бициклистичке јединице?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Они су могли брзо, нечујно и неочекивано да се приближе непријатељским положајима, изврше задатак и исто тако неприметно нестану с видика. Почетком XX века, када је време коњице већ било на измаку, а епоха моторизоване пешадије још није почела, мобилне бициклистичке снаге биле су врло популарне у војскама различитих земаља света.

Бициклисти Руске императорске армије, 1910-1916.

Public domain

Бицикл не треба да се храни нити пуни горивом. Није му потребна компликована поправка, а може да преноси терет који сам човек не би могао да носи. Крећући се истом брзином као и коњица (6-12 километара на час), бициклистичке снаге су за један дан могле да пређу растојање од 120 километара. Био им је потребан само добар пут и лепо време.

Бициклисти бољшевици, 1919.

Slava Katamidze Collection/Getty Images

Војни бициклисти су се у Руској Империји називали „самокатчики“. Прве војне бициклистичке групе појавиле су се у Русији 1891. године. Остављајући своје „гвоздене коње“ у позадини, оне су се бориле као обична пешадија, али за разлику од ње имале су предност у брзом напредовању и маневарским способностима. До 1917. године у руској царској армији формирано је преко 30 бициклистичких чета.

Archive photo

Од наоружања бициклисти су имали ручно стрељачко оружје, митраљезе, ручне бацаче ракета и бомбе које су специјалним држачима биле причвршћене за рам бицикла. Део опреме и муниције могао се превозити у пространим пртљажницима.

Октобар 1918. Петроград

TASS

Војни бициклисти су у почетку имали бицикле „Жерар“ компаније „Пежо“. Током Првог светског рата они су замењени домаћим бициклима „Дукс борбени“ руског изумитеља Михаила Шчипанова, који су се у то доба сматрали најбољим на свету.

Бициклисти Црвене летонске јединице, април-октобар 1918. Москва

ТАСС

На бојиштима „Великог рата“ руске бициклистичке снаге су коришћене за извиђање и комуникацију, као и за покривање коњице и пешадије. С обзиром на своју нечујност, оне су реализовале ефикасне ноћне нападе на непријатеља. Команда их је користила као високомобилну резерву за затварање пукотина у одбрани или, напротив, за ефикасно заузимање положаја на непријатељским линијама током продора. Због њихове специфичности бициклисти нису узимали заробљенике.

russiainphoto.ru

Војни бициклисти су чак били хероји револуционарних догађаја из 1917. године. У новембру су у Москви вођене борбе између присталица и противника нове власти, и резервни бициклистички батаљон, стациониран у граду, прикључио се бољшевицима. Тројица погинулих војника ове јединице сахрањена су поред зидина Кремља, а Новоблагословенаја улица у њихову част је променила име у Самокатнаја.

Archive photo

Бициклистичке снаге интензивно су коришћене у Грађанском рату у Русији. Бели покрет је „гвоздене коње“ добијао од сила Антанте, док су их бољшевици углавном одузимали од грађана путем реквизиције. Првог августа 1919. године они су чак прогласили такозвану „мобилизацију бицикала“.

Аркадий Шайхет/russiainphoto.ru

У Црвеној армији у време Другог светског рата бицикли нису имали тако широку примену као у саставу Вермахта или Оружаних снага Француске. Током овог тешког конфликта совјетска индустрија није могла себи да дозволи њихову масовну производњу и проблем набавке ове врсте превозних средстава решавао се у значајној мери ратним трофејима.

Бициклисти деминери на војној паради 1. маја 1938.

Public domain

У условима механизованог рата војни бициклисти практично више нису учествовали у борбеним дејствима. Мада су постојали изузеци. На пример, 1. бициклистичко-мотоциклистичка бригада, у којој су се осим бициклистичког пука налазили и мотоциклистички и тенковски пук, током лета и јесени 1942. године водила је тешке борбе против непријатеља у рејону Ржева.

Парада на Црвеном тргу

Аркадий Шайхет/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Мада су бициклисти током рата и даље могли да се користе приликом извршења специјалних задатака и извиђачких мисија, њихова служба се углавном одвијала у саставу снага за везу. „Најчешће сам морао да циркулишем између штабова пукова и штабова дивизија“, присећао се ветеран Владимир Фомин. „Полазећи на задатак, научили смо да запечаћене коверте и завежљаје са наређењима и подацима обмотамо око бомбе – како бисмо у случају опасности могли да је активирао и уништимо све тајне штапске документе који су нам били поверени (међутим, тако нешто се никад није догодило)“. 

Будимпешта, 5. фебруар 1945.

Евгений Халдей/ТАСС

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!