Оно што би данас изазивало збуњеност, у Старој Русији се сматрало карактеристиком високог друштвеног статуса. Ради се о црним зубима. У Русији је овај обичај познат од XVII века, од времена владавине Алексеја Михајловича, другог руског цара династије Романов. А био је актуелан све до почетка XIX века. Племићи, трговци и богати сељаци намерно су зубе бојили у црно помоћу угља, док су мање имућне класе покушавале да их подражавају у томе. Ова мода је постојала истовремено са модом црних обрва, бледог лица и румених образа. „Њихова лица је, међутим, значајно кварила употреба белила и руменила, као и сасвим црни зуби, којима су опонашале градске трговкиње, међу којима је у то време владала таква мода“, записао је писац Салтиков-Шчедрин у „Пошехонским давнинама“ (1888).
Постоји неколико објашњења зашто су људи то радили. Према првој верзији, на тај начин су желели да сакрију разлику између здравих и нездравих зуба. У то време није било могуће избелити зубе, белила која су се тада користила на бази живе временом су уништавала зубну глеђ (што је стварало тамне зубе). Тако да је једноставније било просто зацрнити све зубе и то прогласити за моду!
Друга верзија: црни зуби су били директан доказ богатства. Они су природно постајали црни код оних који су могли себи да дозволе да једу прескуп шећер, јер им је зубе кварио каријес. Сви остали су намерно бојили зубе угљем, како би показали да и они могу себи да приуште да пију чај уз грицкање шећера.
Руска сауна или „бања“ за руског човека је била свето место. Осим што је човек у њој чистио тело, тамо су се крштавала деца, људи су се договарали о браковима, лечиле су се болести, пре доласка хришћанства тамо су се изводили пагански обреди и сл. Тако да је и у тако важном питању као што је трговина сауна играла важну улогу. Лична бања била је важан елемент на имању сваког имућног трговца.
Трговци су успостављали пословне односе на другим местима: код куће за чајем, у возу, у цркви (у подрумима цркава често се налазила роба за трговину), у позоришту итд. А за бању је била резервисана последња фаза договора. Био је то нови ниво односа. Партнера би позивали у бању у последњој фази склапања договора, где су се у неформалном окружењу договарали детаљи посла или просто јачали лични односи. Постоји још један аспект: на тај начин могли сте да проверите стабилност и чврстину свог партнера, да „искушате“ његов карактер. Обичај да се пословни партнери позивају у сауну понекад се среће чак и данас.
О томе да одсечену косу и нокте треба безбедно чувати и ни у ком случају их не бацати не може се ништа наћи у Светом писму или православним религијским изворима. Међутим, у Старој Русији у вези с тим је постојао велики број сујеверја. Људи су веровали да вештице помоћу косе или ноктију могу да нанесу штету њиховом власнику. Зато су се људи бојали да их просто баце. Сматрало се да су коса и нокти носиоци енергије човека и да га повезују са оностраним светом.
Људи су овај проблем решавали на следећи начин: косу и нокте су после сечења сакривали на најскровитије место, или их спаљивали, или закопавали дубоко у земљу.
У Старој Русији су постојала стога правила када се радило о дочекивању гостију и одласку у госте. Ова правила су прописивала однос између домаћина и гостију, редослед сервирања јела, распоред гостију за трпезом.
На пример, значајни и богати гости дочекивани су на трему, док су обични гости дочекивани за трпезом. Сервирање јела се разликовало од данашњих обичаја: најпре су се служила пецива са пуњењем, затим јела од меса и рибе, дивљач, а на крају супа или чорба. Затим би уследила пауза, након које се гостима износио чај са посластицама као што су сушено вође, бобице, мед. Притом гост није могао да одбије храну, јер то је значило увреду. А што је још занимљивије: од хране није могао да се спасе чак ни онај ко је позван, а није дошао. Према обичајима Старе Русије, таквом госту се храна слала кући, како се не би увредио.
Овај древни обред изводио се за болесну или слабу децу. Његова суштина била је у томе да се дете привеже за лопату и трипут унесе у топлу пећ. „Поновно печење детета“ везује се за пагански обред „прочишћења ватром“. Сматрало се да ватра из тела истерује сваку бољку. Притом су дете често премазивали тестом.
Обред описује етнограф Василиј Магницки у раду „Материјали уз објашњење старе чувашке вере“: „Ево како су, на пример, лечили изнемоглост код деце (исцрпљеност организма). Болесно дете би ставили на лопату, покрили га слојем теста, остављајући само отвор за уста. Након тога би врач трипут провукао дете кроз пећ изнад жеравица“.
Затим би, према истраживању другог етнографа Петра Денисова, дете „збацивали с лопате кроз улар на праг, где би пас појео тесто које је покривало дете“. За време ове процедуре изговаране су бајалице.
На неким местима могло се „поново пећи“ и здраво дете, како би било још снажније. Али, ипак, по правилу се то чинило са децом која су била на ивици смрти. Дешавало се и да дете умре за време обреда, али у том случају се сматрало да му и без тога није било помоћи.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
