Ова жена је победила криминал у једном од најопаснијих делова Лењинграда

Russia Beyond (Photo: „Музејска агенција“: Историјско-завичајни музеј Кингисепа; Archive photo)
Паулина Онушонок је била прва начелница милиције у СССР-у, преваспитавала је децу без надзора и ликвидириала бандитско гнездо у центру бивше руске престонице.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Лењинградски бандити су крајем 1920-их утеривали страх у кости житељима града. Ни на крај памети им није могло пасти да је убога бескућница скупљена у кутку јавног преноћишта весник њихове брзе пропасти. Била је то легендарна начелница одељења милиције Паулина Онушонок. Она је, прерушена у дроњке, неприметно продирала у криминална легла, и управо је она пресекла дугогодишњу криминалну хронику Лиговке – најопаснијег рејона бивше руске престонице.

Бандити који су током 1920-их оперисали у Лењинграду нису зазирали ни од убистава обичних грађана, а камоли чувара реда. Велика прашина се, на пример, дигла у друштву када се банда Ивана Белова званог Вањка-Белка брутално обрачунала са припадником криминалистичког одсека Александром Скалбергом. Један од саучесника у злочину претварао се као да је подлегао Скалберговом врбовању и тако је намамио инспектора у заседу. Четворица џелата из Беловљеве банде су га дуго мучила и на крају зверски убила.

После овог случаја милиција је објавила рат бандитима. Током јесени 1920. и почетком 1921. године у окршајима је погинуло пет милиционера и четири бандита, а у пролеће 1921. године Беловљева банда је већ достигла биланс од 27 убистава, 18 рањавања и преко 200 крађа, разбојничких и пљачкашких напада, пише новинар Андреј Константинов у књизи „Бандитски Петербург“.

Љоњка Пантелејев

Сналажљивост „кумова“ петербуршког подземља наносила је штету репутацији правосудних органа. Због тога, на пример, грађани нису поверовали да је ликвидиран један од шефова мафије Љоњка Пантелејев, иначе бивши милиционер, који је више од годину дана пљачкао и убијао житеље Петербурга. Власти су биле принуђене да његов леш јавно истакну, да га сви виде. Пантелејев се није прочуо само по разбојничким нападима, него и по томе што је убио начелника 3. одељења милиције и успео да побегне из затвора уз помоћ саучесника који је био тајно инфилтриран у органе реда.

Криминалци таквог калибра имали су мноштво склоништа по целом граду. Они су контролисали разгранату мрежу петербуршког подземља, и сви трагови су по правилу водили у Лиговку, где су у јуришима на бандитске станове редовно гинули и милиционери и бандити.

За тај рејон је било одговорно 11. одељење милиције Лењинграда, где је за начелницу постављена Паулина Онушонок. Како је уопште жена могла добити тако високу функцију?

Од сељанке до револуционарке

Паулина Ивановна Онушонок, 1933, начелница одељења Лењинградске милиције.

Паулина Сеглиња (Paulīne Segliņa) је рођена 1892. године у месташцету Билзен, у Ливонској губернији (данашња Летонија). Њен отац, сиромашни летонски сељак Јан Сеглиња, радио је за немачког барона. Када је 1905. године почела Прва руска револуција, Паулинина браћа Антон и Карл стали су на чело побуњених надничара: палили су и пљачкали племићка имања, а плен су делили сељацима. Тринаестогодишња сестра им је помагала као курир. Бунт је брзо угушен, браћа су убијена, а отац је прогнан са сопствене земље. Преживели чланови породице су се 1906. преселили у Ригу. Тамо је Паулина најпре радила у фабрици конзерви, затим се запослила у штампарији. Убрзо је ушла у марксистички кружок чији је руководилац био илегалац Дмитриј Онушонок, њен будући муж.

Брачни пар Дмитриј и Паулина Онушонок, ветерани Црвене гарде града Петрограда, око 1928. г

Када је почео Први светски рат (1914-1918) породица Онушонок се преселила у Петроград. У јануару 1917. године Паулина је ступила у партију бољшевика, а у октобру је учествовала у јуришу на Зимски дворац где је заседала Привремена влада. Затим је 1918. почела да ради у органима Сверуске ванредне комисије за борбу против контрареволуције и саботаже (ВЧК) и служила као обавештајац у Риги, пише Алексеј Скиљагин у књизи „Дела и личности Лењинградске милиције: историјски очерки осврти“.

Главна за незбринуту децу

Дмитриј Онушонок је 1922. године прекомандован у град Кингисеп да чува северозападну границу Совјетске Русије, а његова жена је постала руководилац једног од првих пионирских одреда у земљи. Добро је организовала рад кружока, бавила се просвећивањем деце и упућивала их у основе граничарске службе.

Пионирски камп „Виктор Кингисеп“. У центру, руководилац пионирског одреда Паулина Онушонок, 1928.

Захваљујући успешном раду „униформисане васпитачице“ Паулине Онушонок кингисепски пионирски одред је претворен у базу за преваспитавање незбринуте деце и малолетних криминалаца из целе Лењинградске губерније.

Паулина је 1928. године постављена за начелницу Кингисепског локалног одељења милиције. Први пут је жена у СССР-у постављена на тако висок положај. Годину дана касније њено одељење је проглашено за најбоље у Лењинградској области, а треба имати у виду да је то била погранична територија где су били веома активни кријумчари и диверзанти. За те заслуге Паулина Онушонок је поново унапређена и постављена за начелницу већ поменутог 11. одељења милиције у Лењинграду.

Чишћење Лиговке

Одред милиције формиран од радница Петрограда.

Паулина је била задужена за железничку станицу и бувљу пијацу из које је крадена роба одлазила даље у оптицај, као и за многобројна преноћишта у којима су „одседали“ најбруталнији градски бандити. За борбу против њих начелница милиције изабрала је тактику прерушавања, честу у оно време али крајње опасну. Ноћу је, прерушена у бескућницу, одлазила у бандитска легла, те је тако прикупљала информације о криминалцима. Дању је планирала где и како да им приреди изненађење. Њене колеге су за то време у вечерњим и ноћним часовима интензивно патролирале у рејону.

Лиговска улица на углу са улицом Разјезжаја.

Напоредо са тим Паулина је иницирала организовање домова за децу без надзора и за бескућнике, као и за њихово запошљавање са циљем да се отклоне узроци криминалних радњи. Поред тога, будући да је Онушонок имала искуство у раду са проблематичном омладином, на њену иницијативу су у 11. станици милиције отворена прва дечија одељења у земљи. Ту су деца без надзора контролисана и преваспитавана тако да не постану криминалци.

Паулинино одељење је брзо почело да предњачи у завођењу реда у Лењинграду. „За кратко време је необуздана и бучна Лиговка претворена у уређени раднички булевар, и у томе је Ваша заслуга огромна“, написале су јој захвалне раднице ткачке фабрике и предионице у Лиговки. Паулина Онушонок је 1933. године била једна од првих жена којима је додељен престижни орден Црвене трудбеничке заставе.

Деца бескућници са пратњом.

Занимљиво је да Паулина и Дмитриј Онушонок нису имали сопствену децу, али су зато одгајили шесторо усвојене деце.

Паулина Ивановна Онушонок, легенда лењинградске милиције, 1937.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“