Како је ЈЕДИНИ амерички часопис који је излазио у СССР-у опчинио совјетске читаоце

Америка, 1986-12 / 1983-09 / 1984-02 / 1983-09 / Archive photo
Часопис је, свакако, био пропаганда америчког начина живота и то је веома иритирало совјетско руководство.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

На самом крају Другог светског рата, америчка амбасада у Москви лобирала је за покретање часописа који би совјетским читаоцима причао о животу у САД. Након што су Американци добили дозволу од совјетских дипломата 1945. године, није дуго требало да се појави прво издање часописа. 

У редакцијском предговору првом броју часописа „Америка“ изнета је сврха и уређивачка политика публикације: 

„Овај часопис је [...] о америчком народу – како Американци живе, раде и забављају се. Њихова расположења и жеље, њихове бриге и тежње и њихови тренуци одмора и разоноде – све то ћемо покушати да забележимо на страницама часописа […] 

Покушаћемо да покажемо шта Американци мисле и раде, шта читају и о чему причају. У овом и наредним бројевима 'Америке', читалац ће пронаћи многе чланке прештампане из познатих часописа, које читају милиони Американаца.“

Без приступа интернету, Холивуду или другим обележјима америчке популарне културе, часопис је био једини начин да се сагледа живот с друге стране гвоздене завесе – за оне совјетске грађане који су могли да се дочепају ретког примерка, наравно. 

Међутим, од самог почетка, совјетска влада је заузела скептичан став према америчкој иницијативи и инсистирала је да је једина сврха часописа да промовише улогу и значај Сједињених Држава у Другом светском рату, као и америчке традиције и институције. 

Заиста, слика живота у САД, како је приказао часопис, била је шокантно добра у поређењу са оним што су Совјети доживљавали у СССР-у. 

Часопис је маестрално рекламирао обиље добара и могућности у капиталистичком свету. На пример, централна тема једног од издања часописа била је запошљавање младих у САД. 

„Задовољство је радити на стадиону. Све утакмице можете гледати бесплатно“, цитирао је часопис 17-годишњег Мајкла Бурмана који је зарађивао 3,35 долара на сат, тврде уредници. Колби Рејнолдс, још један тинејџер који је представљен у издању, радио је на ранчу и успео је да уштеди довољно новца да купи мотоцикл, сан сваког тинејџера у СССР-у.

Понекад је часопис „Америка“ приказивао чланке прештампане из других америчких часописа. На пример, чланак „Боље куће и баште“ поново штампан у „Америци“ мора да је шокирао совјетска домаћинства, јер је представљао раскошан ентеријер за какав се у Совјетском Савезу никада није чуло.

Часопис „Америка” био је познат и по својим фото причама. Оне су покривале све аспекте живота у САД на фотографијама и пружиле ретки увид совјетским грађанима о томе како су амерички градови изгледали. 

Све у свему, часопис је садржавао приче првенствено о људима. Свака тема је представљена кроз призму обичних Американаца, тинејџера, студената, радника, фармера, политичара и становника великих и малих градова. 

Редакција је доста пажње посветила илустрацијама. Водили су изузетне фото-приче које су имале велики утицај на Совјете који су читали часопис. 

Временом је тираж часописа порастао са 10 на 50 хиљада примерака по броју. Статус савезничке нације помогао је Американцима да заштите и прошире једини приступ совјетској читалачкој публици усред гвожђем стегнуте совјетске цензуре. 

Како је почео Хладни рат, совјетска влада је размишљала о томе да у потпуности забрани тираж часописа или да заплени 80 одсто сваког издања и да надокнади губитке совјетске издавачке куће из државног буџета. 

Године 1952. САД су престале да издају часопис у СССР-у у знак протеста због притиска са којим се часопис суочавао у Совјетском Савезу. 

Међутим, САД су наставиле са дистрибуцијом часописа у СССР-у 1965. године, јер су се совјетска и америчка влада сложиле да дозволе једна другој да издају часопис у две земље са ограниченим тиражом од 30 хиљада примерака по броју. 

Без обзира на то, совјетске власти су имале за циљ да неутралишу утицај часописа подешавањем контрапропаганде и обезбеђивањем да се бројке и чињенице изнете у „америчком“ часопису побијају, а „амерички начин живота“ осуди. 

Када је Михаил Горбачов у другој половини осамдесетих покренуо политику перестројке, укинута су сва ограничења у вези са тиражом часописа „Америка“ у СССР-у, а примерци су се слободно продавали у киосцима. 

Часопис је наставио да излази до 1994. године – три године након распада Совјетског Савеза – када је био приморан да се затвори због финансијских потешкоћа. 

Данас је још увек могуће купити ограничену колекцију часописа „Америка“ у Русији за око 300 долара.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“