Каквим кочијама су се возили руски цареви

Музеј Московског Кремља
У „гаражама“ императорских двораца налазиле су се бројне колекције кочија. Ево како су изгледале неке од њих!
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У средњем веку и време пре Петра Великог цареви су се углавном возили у тешким затвореним колима, прилично једноставне контрукције и без посебних финеса у декорацији. Звала су се „колимага“. И дан-данас та реч у руском језику употребљава се у шали за гломазна спора превозна средства.

Колимага Бориса Годунова

Једна је од најстаријих сачуваних кочија (и једна од првих која би могла да понесе епитет раскошна). Украшена сомотом, златним нитима и бисером оваква кочија била је направљена крајем 16. и почетком 17. века у Енглеској, чувеној по изради кочија. Године 1603. енглески краљ Џејмс I Стјуарт поклонио је такву „калимагу“ руском цару Борису Годунову.

Зидове кочије красе рељефни прикази са бројним фигурама. Најфинији дуборез карактеристичан је и за точкове и скулптуралне композиције изнад њих.

Зимске кочије за забаву

Зими су за путовања коришћене санке. За даља путовања цареви су имали читаве караване кочија. Тако су, рецимо, сандуци са одећом и иконе превожени посебно. А у оваквим санкама за забаву зими су се возила деца цара Ивана Алексејевича, брата Петра Великог. На зидовима се налазе позлаћени орнаменти и мотиви цвећа и егзотичних птица. Поред тога на вагону су направљени резбарени прозорчићи од мусковита.

Зимске кочије Петра Великог

Петар Велики био је познат по аскетском начину живота и једноставности. Ове скромне мале, али врло „окретне“ кочије припадале су управо њему. Петар је њихову конструкцију приметио на путовању по Европи. Кабина кочија се скидала са точкова и стављала на шине за саонице, па су тако иста кола могла да се користе током целе године.

Почетком осамнаестог века, када је изграђен Петербург и овде премештена престоница, Русија је почела да тежи европеизацији. Из тог периода датира и обичај церомонијалних изузетно раскошних путовања кочијама и коњима владара ван града. Кочије су постале права уметничка дела, наручивана код најбољих европских мајстора. Касније се појавио и велики број руских мајстора који су производњу кочија подигли на највиши ниво, па се од наруџбина из иностранства полако одустајало. Изузетно популарне постају и елегантне летње кочије типа купеа са два седишта, као и кола са четири места (такозвани „Берлин“).

Кола Ане Ивановне

Мања кола са два места израђена од тисовине 1730. године припадала су Ани Ивановној. Императорка их, међутим, није користила за даља путовања, већ за вожњу по дворском парку.

Кочије Јелисавете Петровне

Јелисавета Петровна је била највећи поборник барока и луксуза у Русији. Имала је бројне кочије и све су биле богато украшене, са обиљем дубореза и позлате. За крунисање 1742. године коришћена је оваква немачка кочија за два путника.

Посебно занимљива је декорација на вратима и зидовима горњег дела кочије. Ту се могу наћи и барокни анђели и императорски симбол, двоглави орао.

Предивне кочије од јавора и бронзе Јелисавета је донела 1740-тих из Беча.

Позлаћени богати дуборез у дрвету доминантан је у декору кочије.

Овакву кочију са два седишта типа „купеа“, рад немачких мајстора, императорки је поклонио пруски краљ Фридрих Други 1746. године.

Гроф Кирил Разумовски наручио је за Јелисавету Петровну овакву кочију за четири путника код француских мајстора 1753. године.

Поред раскошног дубореза издваја се живописни панел који краси врата кабине.

Зимске кочије Јелисавете Петровне

Овакве затворене кочије за далека путовања по снегу и леду користила је ћерка Петра Великог, императорка Јелисавета Петровна. Таквом кочијом у рекордно кратком року од три дана стигла је на крунисање из Петрограда у Москву.

Кочија је изграђена 1730-тих година од храстовог и брезовог дрвета и осликана уљаним бојама директно на дрвету.

Кочије Јекатерине II

Јекатерина Друга, Немица пореклом, сматрала је Јелисаветину склоност према луксузу расипништвом. Она је преферирала скромнију декорацију, а омиљени стил био јој је класицизам. Осим тога Јекатерина је много путовала па јој је кључна била удобност, рецимо овако је изгледала императоркина кочија за дужа путовања.

А овакву кочију типа „Берлин“ (са четири седишта и кровом на спуштање) направио је за Јекатерију дворски мајстор Јохан Конрад Букендал 1769. године. Пресвучена је сомотом, свилом и кожом, са главним акцентом на позлаћеном дуборезу у дрвету.

А ово возило за краћу вожњу два путника поклонио је Јекатерини Другој њен љубимац, гроф Григориј Орлов. Израђено је 1770-тих година у Енглеској.

Задњи точкови декорисани су приказима Светог Ђорђа Победоносца који убија аждају, а предњи орловима.

Возило Павла I

Павел I који је кратко владао патио је од маније гоњења, градећи неприступачне замкове, да би га на крају управо у једном таквом, Михајловском замку, убили завереници. Међутим, за приватна путовања са супругом Маријом Фјодоровном Павел је, не размишљајући о безбедности, набавио овакве кочије за краће руте у класицистичком стилу.

После мужевљеве смрти императорка је путовала оваквим елегантним фаетоном са сунцобраном који је добила од данског амбасадора 1821. године.

Овде нема седишта за кочијаша, а онај који је управљао колима седео је директно на коњу.

Кочије Николаја I

Николај је има потпуно другачији стил. Преферирао је лаке и врло елегантне кочије, рецимо, попут кабриолета (управо тако су се и звале) чији се кров склапао.

Његова супруга Александра Фјороровна имала је врло напредно возило за које нису били потребни коњи.

Кола са три путника покретала су се помоћу ручне педале која се налазила позади. Онај који је седео напред само је управљао возилом.

Кочије Александра II

Кочије су имале трагичну улогу у животу императора кога су усмртиле терористичке бомбе док се у својим колима возио Петербургом. Кочија је сачувана, а на задњем делу кабине виде се оштећења од бомби.

Овакво компактно возило које се лако кретало звало се „брум“ по шкотском лорду који га је увео у моду.

А ове минијатурне кочије припадале су деци Александра Другог. За вожњу алејама парка користио их је и престолонаследник, будући император Александар Трећи.

Чиме се возио Николај II

Током свечане церемоније крунисања последњи руски цар возио се по протоколу у кочијама. Међутим, није их претерано волео, с обзиром да је био љубитељ јахања и да су се у Русији већ били појавили први аутомобили.

На једној од сачуваних фотографија цар прилази свом Ролс Ројсу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“