Како је Стаљин забранио јелке и Нову годину?

Kira Lisitskaya (Photo: Public domain; Unsplash)
Од 1929. до 1935. године становници СССР-а били су принуђени да Нову годину славе тајно. У земљи је на снази била забрана прославе овог празника, па чак и продаје јелки.

Новогодишње јелке први пут су забрањене у царској Русији. Када је почео Први светски рат, наиме, одлучено је да се раскине са свим што је стигло из Немачке, укључујући и обичај кићења јелки за Божић и Нову годину. Када су 1917. године дошли на власт, бољшевици су поново  дозволили прославу Нове године и чак организовали приредбе за децу, али 1929. године изашла је нова забрана, овога пута од Стаљина.

Илегални Божић

Совјетска власт у почетку није имала ништа против повратка јелки и новогодишњих прослава након царских забрана, што се доживљавало као симбол једнакости (наиме, пре револуције јелка је била привилегија богатих породица). Власти су чак подстицале људе да славе овај празник. Владимир Лењин је лично учествовао у дечјим новогодишњим прославама. 1919. године он је посетио дечји санаторијум у московском рејону Сокољники, где је организована прва дечја новогодишња прослава.

Његов секретар Владимир Бонч-Брујевич касније се овако присећао сусрета деце са вођом пролетаријата: „Одвојила су га од одраслих. Одвукла су га са собом да пије чај, да се послужи, сипала су му слатко... А он им је делио орахе, наливао чај и помно их пратио, као да су његова породица... С децом се није могло ништа учинити. Она су потпуно освојила Владимира Иљича.“

Благонаклон однос, међутим, није дуго потрајао. Већ после Лењинове смрти 1924. године почели су покушаји да се од Божића направи комсомољски празник. На тај дан су читани раскринкавајући извештаји о економској позадини „буржоаске“, „поповске“ прославе Божића и Нове године, извођене су представе и политички скечеви. Касније је и комсомољска верзија Божића постала предмет критике због неефикасне борбе против религије, а 1927. године Стаљин је одржао говор у којем је навео недостатке у раду комунистичке партије: „Имамо још један минус, а то је слабљење антирелигијске борбе“. Борба је зато интензивирана. 1929. године влада је објавила  декрет према којем су Нова година и Божић постали радни дани, и нису више сматрани за празнике. Истовремено је забрањена сеча и продаја јелки. Поштовање ове наредбе контролисали су добровољци који су обилазили станове и проверавали да ли људи тајно ките јелку.

Упркос свим забранама, породице које су поштовале традицију наставиле су да славе Божић и Нову годину. Совјетска списатељица Ирина Токмакова се присећала: „Светли празник Рођења Христовог био је забрањен, а ономе ко намисли да га слави претио је додатни рад, а понекад и лишавање слободе и боравак за решеткама“.

Како је божићна јелка постала новогодишња?

Током шест година земља је Нову годину и Божић славила тајно, прибојавајући се контроле  добровољаца и пријава суседа. Али 1935. године у листу „Правда“ је објављена белешка члана партије и Стаљиновог пријатеља Павла Постишева у којој је он позивао да се за децу организује новогодишња прослава: „У школама, дечјим домовима, домовима пионира... – свуда треба да буде организована прослава Нове године! Не сме да буде ниједан колхоз у којем управа заједно са комсомољцима не би уочи Нове године организовала прославу за своју децу!“

Све то се одиграло уз Стаљинову сагласност. Генерални секретар Никита Хрушчов је у својим сећањима описао да је Постишев покренуо питање повратка Нове године у личном разговору са Стаљином. Овај је одговорио: „Преузмите иницијативу, обратите се преко штампе са предлогом да се деци врати прослава, а ми ћемо то подржати“. Зашто је Стаљин донео овакву одлуку и даље није познато. Али оно што је донедавно било забрањено одједном је постало обавезно: прославе за децу у школама и обдаништима организовале су се чак и  најудаљенијим деловима земље.

Постишевљева иницијатива божићне обичаје заменила је новогодишњим. Пре револуције јелка је била искључиво симбол Божића, али борба против религије у СССР-у укинула је религијске празнике.

„Кремаљска јелка“ – највећа дечја прослава Нове године у земљи – први пут је приређена 1937. године. На њу су били позивани најбољи пионири, најбољи ђаци, деца ударника и совјетског руководства. Била је велика част присуствовати овој прослави. Ту се први пут  појавила и Сњегурочка, Деда Мразова унука, која је отада неодвојиви део овог празника у Русији.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“