Најлепше хаљине руских царица

Портрети велике кнегиње Марије Фјодоровне (1874), царице Марије Фјодоровне (18. век) и царице Александре Фјодоровне (1900)

Портрети велике кнегиње Марије Фјодоровне (1874), царице Марије Фјодоровне (18. век) и царице Александре Фјодоровне (1900)

Государственный Эрмитаж; Astrakhan State Art Gallery; The Alexander Palace Forums
Дворска етикеција строго је прописивала одећу и њено смењивање. Бројна гардероба за царице није била само ствар моде, него и неопходност.

Свака царица се одевала у складу са модом свог времена. Мењали су се кројеви, боје, модне куће, али су укус и елеганција с којима су царице приступале избору тоалете остајали неизмењени.

Венчаница царице Катарине II 

Катарина II се 1745. године удала за престолонаследника Петра III. Било јој је 16 година. Не зна се ко је начинио венчаницу за будућу моћну владарку, али био је то типичан примерак свечаних хаљина из XVIII века. Оне су се шиле од златног или сребрног броката и биле извезене у истој боји. Традиционалну свечану хаљину чинио је корсет са великим деколтеом без рукава, а доњи део хаљине могао је бити шири од пола метра. Овај ефекат се постизао захваљујући кринолини која је придржавала доњи део хаљине, дајући му облик и изражајност.

Катарина се у својим мемоарима присећала да је хаљина била извезена сребром по свим шавовима и „страшно тешка“. 

Свечана хаљина Марије Фјодоровне, жене цара Павла I

Царски церемонијал мајстор гроф Фјодор Головкин писао је о царици као о врло елегантној дами: „Оно што друге жене замара, њој не представља проблем. Чак и током трудноће није скидала свечану хаљину, а између ручка и бала, када друге жене облаче кућне хаљине, она се, непрекидно затегнута у корсету, бавила преписком, везом, а понекад је чак радила и са мајстором за медаље и брошеве Лампрехтом“.

Хаљина је израђена у еклектичном стилу и потиче из 1820. године, када је мода у стилу ампира већ почела да уступа место стилу бидермајер. Високи струк, изувијана шара и кратки пуфнасти рукави указују на ампир, док чипкасти поруб на деколтеу и рукавима, украшено попрсје и избор боја упућују на кретање ка бидермајеру. Хаљина је начињена од тканине моар – свиле са ефектом таласа. Управо зато се чини као да се хаљина „мрешка“.

Крунидбена хаљина Марије Александровне, жене цара Александра II

Марија Александровна, жена Александра II, успоставила је обичај крунисања у „руској хаљини“. После ње су царица Марија Фјодоровна, жена Александра III и мајка Николаја II, као и Александра Фјодоровна, жена Николаја II, крунисане у сличним, готово идентичним хаљинама. Пре тога крунидбене хаљине су се шиле у зависности од моде и укуса власнице, док су после Маријиног крунисања ове хаљине постале сличне руском сарафану. Европски крој је задржан, али широки рукави и вез су елементи руског стила,  коришћеног у изради дворских одора.

Вечерње хаљине и хаљине за посете Марије Фјодоровне, жене цара Александра III

Судећи по броју хаљина Марије Фјодоровне које су се сачувале до данас а дело су Енглеза Чарлса Ворта, царица је била љубитељка овог дизајнера. Ворт је био врло популаран у Европи. Његове главне муштерије биле су представнице краљевских породица, али и даме високог друштва. Марија Фјодоровна је имала толико поверења у Чарлса да му је понекад просто слала телеграм у Париз, препуштајући читав модел, од скице до избора материјала, његовој вољи.

Царица је поручивала хаљине и од других модних кућа: „Maro-Walter“,  „Morin-Blossier“, „Fromont“

Вечерња хаљина Александре Фјодоровне, жене цара Николаја II

Последња руска царица је, за разлику од своје свекрве, радије бирала светле боје и већи део хаљина наручивала у Русији. У њеном гардероберу било је много хаљина од Августа Бризака (пореклом Француза који је радио у Санкт Петербургу) и Надежде Ламанове (власнице једне од најбољих кројачких радионица у Москви).

Ламанова је такође била ауторка костима неколико гостију костимираног бала 1903. године. Дрес-код је захтевао традиционалне руске одежде. Кнегиња Варвара Александровна Долгорука је записала: „Неке од најлепших хаљина начинила је по наруџбини Ламанова. Оне су до детаља подражавале старе одоре.

Таленат, укус и стил чувене московске кројачице Надежде Петровне Ламанове били су изванредни. Она је била руски геније елеганције. Била је наш понос. Нико се с њом није могао мерити, чак ни најбоље француске модне куће.“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“