Командир пука Јевдокија Бершанска.
Аркадиј Шајхет/russiainphoto.ruНемци су их звали „ноћне вештице“, а остали совјетски пилоти „сестрице“, „небеска створења“ и „ластавице“. Жене пилоти 588. пука лаких ноћних бомбардера нису ратовале у моћним брзим авионима, него на тихим двокрилцима, али нису представљале ништа мању опасност по непријатеља.
Од првог дана оснивања до саме Победе на челу ове јединствене војне формације била је Јевдокија Бочарова (Бершанска).
Жене-пилоти 46. гардијског ноћног бомбардерског пука („Ноћне вештице“).
Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru588. пук није био једина авијацијска јединица у ратном ваздухопловству Црвене армије. Поред њега је у октобру 1941. формиран 587. бомбардерски пук са авионима Пе-2, као и 586. ловачки авионски пук. Међутим, само су у „ноћним вештицама“ жене обављале све дужности, од механичара и техничара до навигатора и пилота.
Главна летелица овог пука био је авион У-2 (По-2), направљен током 1920-их за примену у пољопривреди, тј. за обраду поља ђубривом. У ратно време је коришћен за потребе везиста, за снабдевање партизана и опкољених јединица, а такође за ноћна бомбардовања.
Једноставан за управљање и јефтин у производњи, У-2 је за полетање и слетање могао да користи чак и мали „пропланак“. Летео је малом брзином, те је фактички лебдео тик изнад крошњи дрвећа и због тога је био крајње незгодан циљ за брзе „Месершмитове“.
„Ноћне вештице“
Archive photoНаравно, тако крхак и тих авион није могао да изводи борбене летове по дану, али је зато ноћу У-2 био веома моћно оружје. Пилот би пре пикирања на циљ искључио моторе, тако да је авион неочекивано „израњао“ из таме и прецизно погађао непријатељски објекат или групу војника окупљених око ватре. Специфичан звук који је тада авион испуштао подсећао је Немце на звук метле, због чега су и дали такав надимак овој јединици.
Девојке-официри 46. Таманског гардијског ноћног бомбардерског пука, 325. дивизије ноћних бомбардера, 4. ваздушне армије: Јевдокија Бершанска (лево), Марија Смирнова (стоји) и Полина Гељман.
Министарство одбране РФЈевдокија Бочарова се у току рата презивала Бершанска. Она је била идеалан кандидат за дужност команданта пука. Поред неопходне чврстине карактера и организаторских способности имала је и дугогодишње искуство у цивилној авијацији. У предратном периоду је била инструктор летења и обучила на десетине пилота.
„Јевдокија Бершанска је била прави командант: строга, скромна и одмерена“, написала је касније Ирина Дрјагина, пилот овог пука: „Она никада никога није грдила нити хвалила док претходно све не испита. Али њена чврста рука се осећала свуда, нарочито у организацији борбених задатака. У време летова она је готово увек присуствовала на старту и у случају потребе, уколико би јој то дозволила команда дивизије, сама је летела на задатаке. Најчешће би се сама попела до пилотске кабине у којој је посада чекала сигнал за полетање и давала последње инструкције. То је чинила сувим тоном, са строгим погледом и без осмеха. Али свака од нас је осећала њено поверење и бригу о нама, и ми смо биле спремне да извршимо сваки, па и најсложенији задатак“.
Поликарпов По-2
Александар МаркинЈевдокија је као особа са веома јаком вољом и иницијативом успела да за кратко време створи чврст и сложан колектив који је био спреман да извршава чак и најсложеније борбене задатке. У ратним условима обука жена-пилота трајала је само шест месеци, па је Бершанска чинила све да младе и неискусне девојке што пре стекну самопоуздање.
Командир пука Јевдокија Бершанска (друга слева) прима рапорт ваздухопловне екипе.
Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruПод руководством Јевдокије Бершанске 588. пук је прошао тежак пут од Ростовске области до Немачке и учествовао у ослобађању Северног Кавказа, Крима, Белорусије и Пољске. За храброст и одважност припадница пука ова јединица је 8. фебруара 1943. године добила титулу „Гардијска“ и претворена је у 46. гардијски ноћни бомбардерски авијацијски пук. „Нашој радости није било краја! Прошло је само месец дана откако смо дошле на фронт“, сећала се касније Јевдокија Давидовна Бершанска.
Јевдокија Бершанска, Надежда Попова и Ирина Себрова поред земунице на фронту.
Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru„Руска авијација комараца“, како су Немци називали пук Јевдокије Бершанске, током рата је извела скоро 24.000 летова, уништила и оштетила 17 прелаза преко река, 9 возова, 2 железничке станице, 26 складишта, 12 цистерни са горивом и 86 непријатељских митраљеских гнезда. Пук је изгубио 32 девојке, које су погинуле у борбама и авионским несрећама или су умрле услед болести. Био је то крајње низак показатељ у поређењу са другим јединицама.
Припаднице 588. ноћног бомбардерског пука „Ноћне вештице“.
Archive photoДвадесет три жене-пилота које су служиле под командом Бершанске, постале су Хероји Совјетског Савеза. Сама Бершанска, међутим, као командант није добила ову високу титулу, мада је имала мноштво других признања. Ствар је у томе што је за титулу хероја требало да изведе најмање триста борбених летова, а Јевдокија Давидовна их је извела само двадесет осам.
Јевдокија Бершанска прецизира борбени задатак пре полетања.
Archive photo„Ипак, није било правично да се она не предложи за титулу Хероја“, жалила се начелница штаба њиховог пука Ирина Ракобољска: „Она јесте мало летела, и то само уз дозволу команданта дивизије када је изнад циља ситуација била веома сложена, јер њен лични лет није имао значаја пошто у авионима није било радио-предајника и она није могла да предводи пук. Најважније је било њено лично руковођење летовима у старту, и оперативно управљање борбеним задатком. А зар други команданти нису награђивани за подвиге њихових јединица?“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
